UMETNOST I DIZAJN

Živimo u čistom, nerastvorenom ludilu: Lekcije iz istorije Spajka Lija

U filmu “BlacKkKlansman” Spajk Li priča istinitu priču o crnom policajcu koji se infiltrira u Kju Kluks Klan
Salamiša Tile
Datum: 18/08/2018

Živimo u čistom, nerastvorenom ludilu: Lekcije iz istorije Spajka Lija

Spajk Li, režiser filma “BlacKkKlansman” se tokom karijere bavio rasnim terorizmom. Fotografija: Heder Sten za Njujork tajms

Prema rečima fraze koja se pojavljuje na početku najnovijeg filma Spajka Lija „BlacKkKlansman“ je „Zasnovan na nekom izistinski stvarnom“ materijalu. Ali na početku filma gde je istina-luđa-od-svake-fikcije, o crnom policajcu Ronu Stalvortu (Džon Dejvid Vašington) koji se infiltrira u Kju Kluks Klan, belu rasističku grupu u Koloradu 1970ih, Li prikazuje sene iz filmova koje je i ranije citirao: „Rađanje nacije“ D.V. Grifita i Oskarom nagrađen „Prohujalo sa vihorom“.

Li koristi ova dva filmska klasika da ponovo ispriča priču o američkom rasnom terorizmu. Spoj je vintidž Li: kombinacija satire, realizma i direktnog političkog komentara. U početku se Skarlet O'Hara prolazi pored stotina ranjenih vojnika Konfederacije koji leže na ulicama Atlante. Onda, fiktivni crno beli film počinje sa Alekom Boldvinom koji igra naratora koji podržava segregaciju dr Kenebrua Boregarda, zajedljivog rasistu. Dok Boregard zaboravlja svoj tekst, Li projektuje „Rađanje nacije“ na Boldvinovom licu, delimično ga sakrivši u tami.

Li nije zabrinut da bi ovo moglo da bude previše za publiku. U skladu je sa temama sa kojima živimo, kaže. „Živimo u čistom, nerastvorenom ludilu“, kaže. „Porodice se raspadaju a deca su u kavezima, baš kao što su naši preci bili rastureni i prodati. To je svet u kome živimo“.

Tokom impresivne karijere koja traje tri decenije, pitanje rase uvek je postojalo ispod površine Lijevog rada, bilo da je u piitanju neverovatni „Do The Right Thing“ ili boksofis hit „Inside Man“ ili dokumentarci „The Original Kings of Comedy“ i „When The Levees Broke: A Requiem in Four Acts“. A uvek se i redovno bavio domaćim terorizmom koji izaziva rasizam, što je pitanje koje ga je interesovalo još od filmske škole.

Prve godine studija na Njujorškom univerzitetu 1982, Li je režirao kratki film o Afroameričkom režiseru koji naivno veruje da će moći a snimi 50 miliona dolara vredan rimejk „Rađanja nacije“. Desetominutni film se zvao „The Answer“ (Odgovor) i umalo zbog njega nije izbačen iz škole.

„Moj problem što se 'Rađanja nacije' tiče je da nam je rečeno da je Grifit otac filma, ali su druge stvari izostavljene“, kaže. „Nikada nam nije rečeno da je ovaj film ponovo oživeo Klan; KKK je do tada spavao“.

“BlacKkKlansman” se bavi konstrukcijom samog Klana, pokušajima crnih i belih policajaca da ga poraze i kako su rasističke predstave generalno a naročito Grifitova propaganda dovodile do nasilja nad Afroamerikancima tokom jednog veka.

Li je projekat naledio od Džordana Pila koji je posle uspeha horor filma “Get Out” bio previše zauzet da bi ga režirao ali je i dalje producent filma.

Li je sa svojim čestim partnerom u pisanju Kevinom Vilmotom da film učini svojim, dodatno adaptirajući Stalvortove memore “The Black Klansman”.

Film vrvi od Lijevih potpisa: političko naklapanje i priča o sportu, upotreba istorijskih snimaka i poznati u kameo ulogama (najznačajniji je Hali Belafonte koji priča pravu priču o Džesiju Vašingtonu, crncu koji je 1916. linčovan u Tekasu).

Li se potrudio i da zlo Klana sa njegovom ikonografijom i kinematografskim predstavama toliko poznatim savremenoj i dalje ima pogađa gde treba.

Za Topera Grejsa koji u filmu igra Dejvida Djuka, najteže je bilo pronaći ravnotežu između šarma bivšeg lidera KKKa i rasne mržnje. „On je veoma harizmatičan“, rekao je Grej. „To je najgore. Koliko je bio zavodljiv, koliko je bio mudar da Klanu da novo lice, koliko je užasno što se to dogodilo u našoj zemlji“.

Svestan da uspeh filma zavisi od toga da publika na film ne gleda samo kao na lekciju iz istorije, Li je unapredio Stalvortovu priču. Zbog toga se film zvršava snimcima smrtonosnog belog nacionalističkog skupa u Šarlotsvilu, Virdžinija 2017. Zvezda filma Vašington kaže: „To je istorijski film ali sa veoma savremenim problemima“.

Li je znao da će morati da napravi vezu između 1970ih i sveta danas vrlo eksplicitnom. „Bili smo u preprodukciji kada se Šarlotsvil dogodio“, ispričao je. „Gledao sam TV, moj brat Anderson Kuper. Agent Narandžasti“ - njegov nadimak za američkog predsednika Donalda Trampa - „Klan, ultra desnica, Dejvid Djuk. Oni su napisali kraj“.

„To je teroristički čin. Domaći, pita od jabuka, crveni, beli i plavi terorizam“.

© 2018 The New York Times


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.