SVET DANAS

Zeleni dragulji u spaljenoj šumi

Ovi ostaci, koje ekolozi nazivaju vatrenim utočištima, mogli bi da budu od vitalnog značaja za dobrobit šuma
Karl Cimer
Datum: 09/12/2018

Zeleni dragulji u spaljenoj šumi

Šumski požari uništavaju šume ali unutar svog tog uništenja postoje oblasti zvane utočišta gde biljke i drveće preživi. Fotografija: Noa Berger/Associated Press

Šume su ove godine spektakularno gorele. Od Kalifornije do Kolorada, od Portugala do Grčke, požari su buktali do neba i bojili horizont.

Posle požara ostajale su scene uništenja prekrivenog pepelom, ali vatra nije sve uništila. Ostrva drveća, žbunja i trave ostala su raštrkana.

Ovi ostaci, koje ekolozi nazivaju vatrenim utočištima, mogli bi da budu od vitalnog zančaja za dobrobit šuma. Oni štite vrste. A kasnije, mogu da budu početne tačke regeneracije ekosistema.

„To drveće su čamci za spasavanje“, kaže Meg Karvčuk sa Državnog univerziteta Oregon.

Kravčuk i njene kolege kažu da je od suštinske važnosti razumeti ova utočišta jer su i ona ugrožena klimatskim promenama. Bez njih, mnoge vrste bi mogle da postanu još ugroženije a okolnim ekosistemima bi bilo potrebno mnogo više vremena da se oporave.

Tokom godina, ekolozi su utočišta od vatre nazivali brojnim imenima: vatrene senke, neizgorela ostrva, preskoci, stringeri. Kako požar bukti, životinje utočište traže unutar ovih ostrva. Kako se šuma polako obnavlja, ova utočišta služe kao mesto gde mogu da pronađu hranu ili sviju gnezdo.

Seme drveća koje preživi u ovim ostrvima leti preko spaljenog predela sejući nove izdanke biljaka.

Zahvaljujući podacima dobijenim satelitskim nadgledanjem u poslednjih pola veka, naučnici počako sastavljaju skorašnju istoriju ovih utočišta. Posle požara, ova ostrva izgledaju kao zeleni dragulji raštrkani preko pocrnele zemlje. U njima može da preživi do 25% ume.

Ponekad ova utočišta prežive čistom srečom. „Možda vetar promeni pravac ili zahladni preko noći a požar ne zahvati ovaj deo šume“, kaže Ardžan Medens sa Univerziteta Ajdaho.

Ali neka utočišta se razlikuju. „Postoje delovi pejzaža koje požari kao da izbegavaju“, kaže Kravčuk.

Na severnoj hemisferi, severne strane planina „vole“ ova utočišta. Biljke tamo dobijaju manje sunca. Često u svojim stablima i korenju imaju više vvode.

Čak i krhko slonište može da bude od vitalnog značaja za biodiverzitet.

Ostrva trave mogu da se zapale svake godine a oni delovi koji prežive jednu godinu uglavnom gore dogodine. Za leptire, ova utočišta su od suštinskog značaja za opstanak. Ako bi trava potpuno izgorela svake godine, leptiri bi izumrli.

Utočišta su suočena sa brojnim pritiscima u vidu invazivnih vrsta i štetočina. Klimatske promene su međutim daleko veća pretnja.

Talasi vrućina u suše mogu biljke da pretvore u gorivo. Utočišta postaju sve ređa kako požari postaju sve intenzivniji.

Ekolozi i dalje ne znaju dovoljno o ovim utočištima kako bi smislili strategiju njihovog očuvanja. „Potrebno je identifikovati šta su i zašto su važna“, kaže Kravčuk.

Ako naučnici postignu konsenzus u vezi toga, onda će moći da naprave atlas utočišta od vatre. „To bi bila neka vrsta Svetog Grala“, rekla je dr Kravčuk.

© 2018 The New York Times


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.