SVET DANAS

Zeleni - alternativa Alternativi za Nemačku

Nekadašnji pokret za zaštitu prirodne sredine, Zeleni su sada druga najpopularnija partija u zemlji
Katrin Benhold
Datum: 24/12/2018

Zeleni - alternativa Alternativi za Nemačku

Partija Zeleni tiho je proširila broj pristalica. Konvencija stranke u Lajpcigu. Fotografija: Filip Singer, Shutterstock/via EPA

BERLIN – Nova politička sila drma Nemačku. Njeni lideri organizovali su kampanju u bavarskim pivskim šatorima, obučeni u tradicionalnu odeću, i obilazeći zemlju citirajući nacionalnu himnu. Jedan član je nedavno napisao knjigu o patriotizmu, drugi o "novom konzervatizmu". Za jednog je pitanje imigracije najvažnije.

U oktobru naneli su takav udarac kancelarki Angeli Merkel na izborima da je najavila da će se povući sa mesta lidera svoje konzervativne partije i da se neće ponovo kandidovati 2021.

Ne, nije u pitanju desnica već osnažena levica.

Dok je uspon nacionalističke Alternative za Nemačku (AfD) privukao najviše pažnje, liberalna partija Zeleni, koja podržava izbeglice, tiho je okupljala pristalice.

Nekadašnji pokret za zaštitu prirodne sredine, Zeleni su sada druga najpopularnija partija u zemlji sa svega nekoliko procenata glasova manje od konzervativaca, pokazala su ispitivanja javnog mnjenja. Među ženama, Zeleni su prvi.

U čemu je tajna? "Mi smo antipopulisti", kaže Robert Habek, jedan od lidera partije. "Sebe vidimo u centru nacije i to znači ponovno preuzimanje simbola naše zemlje od nacionalista."

Ako Alternativa za Nemačku – čija se kampanja oslanja na strahovanja da će muslimani i migranti-kriminalci preuzeti zemlju – predstavlja reakciju na situaciju u zemlji, onda Zeleni predstavljaju reakciju na reakciju.

Sve manja popularnost tradicionalnih partija i levice i desnice ostavila im je mnogo glasova za privlačenje. Alternativa za Nemačku je već osvojila mnoge. Ali su se Zeleni pojavili kao "alternativa Alternativi", kaže Katarina Šulce, 33-godišnja zvezda Zelenih na nedavnim izborima u Bavarskoj.

Joška Fišer, levičarski buntovnik koji je bio ministar spoljnih poslova u vreme kancelara Gerharda Šredera, otelotvorenje je razvoja stranke od radikalnih protesta do umerene sredine.

Kada je Fišer postao prvi ministar Zelenih u pokrajini Hesen 1985, nosio je patike – što je tada bila provokacija. Tri decenije kasnije, njegove bele patike su u muzeju a gotovo svaki drugi birač kaže da može da se zamisli kako glasa za Zelene.

"Zeleni su naučili kako da se bave politikom u centru", rekao je Fišer.

Birači, naročito urbani i obrazovani Nemci, poistovećuju se sa Zelenima jer partija predstavlja džentrifikovan životni stil, od zdrave ishrane do određenog imidža liberalnog neokonformizma.

Glavni kandidat partije u Hesenu Tarek el Vazir sin je jemenskog imigranta. Internet trolovi upozorili su da je glas za njega glas za šerijat, islamsko pravo.

Ali Vazir je udvostručio broj glasova za Zelene. On je najpopularniji političar u državi.

Peter Vajlbaher, savetnik za porez iz Vizbadena, glavnog grada Hesena, kaže da je uvek glasao za konzervativce ali da se ovoga puta prebacio na Zelene koje naziva "pravim konzervativcima". "Oni žele da sačuvaju ono što imamo: prirodnu sredinu, naš prosperitet i naše vrednosti", rekao je on.

Takva platforma je već dovela Zelene u vladu devet od 16 nemačkih država.

Ekonomski rast i niska stopa nezaposlenosti omogućavali su biračima, naročito onim u zapadnim državama, da se bave prirodnom sredinom.

Najveći izazov je istočna Nemačka gde postoji nekoliko rudnika uglja i gde se na Zelene i dalje gleda kao na "zapadnonemačku partiju koja štiti izbeglice umesto radnih mesta", kaže Fišer.

Ali ne tako davno, Bavarska, bastion katoličkog konzervatizma u zapadnoj Nemačkoj, takođe je bila nedodirljiva za Zelene. U oktobru, partija je postala druga u državi i osvojila je i Minhen, glavni grad pokrajine.

Pre izvora Katarina Šulce je vodila kampanju u tradicionalnoj alpskoj haljini, privukavši birače svojim političkim motom: "Pragmatično spasavanje sveta – korak po korak".

Fišer ipak upozorava da Zeleni ne bi trebalo da se sada opuste i uživaju u trenutnom uspehu. Prisetio se kada je prvi put izabran u parlament 1983. Dok je prolazio pored kancelara, rekao je kolegi: "To je sledeći korak."

A on je i dalje prilično daleko.

© 2018 The New York Times


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.