SVET DANAS

Zašto se mladi ljudi pretvaraju da vole posao?

Radnici bi trebalo da vole to što rade, a da zatim tu ljubav prikazuju na društvenim mrežama, tako da ona dovede do stapanja identiteta radnika sa identitetom poslodavca. To je glamur rintanja i on postaje mejnstrim
Piše: Erin Grifit / The New York Times International Report
Datum: 14/02/2019

Zašto se mladi ljudi pretvaraju da vole posao?

Foto: Profimedia

U prostorijama "WeWorka" u Njujorku, razbacani jastuci čekaju zauzeti zakupce da "urade ono što vole", neonski znaci govore im da "hasluju još više", a murali šire gospel #ThankGodIt’sMonday. Čak i krastavci u bokalima hladne vode imaju raspored. "Nemoj da staješ kada si umoran", neko je urezao u plutajuće povrće. "Stani kada si gotov."

Dobro došli u kulturu haslera. Njome vladaju opsesije visokim ambicijama, izvanrednom pozitivnošću, lišena je humora i nemoguće je izmaći joj. Novi mediji kao što su Hustle, koji se bavi popularnim biznis vestima i konferencijama, i One37pm, glorifikuju ambiciju ne kao sredstvo da se ispuni cilj, već kao način života.

"Trenutno stanje u preduzetništvu je veće od karijere", piše na sajtu One37pm. "To su ambicija, pohlepa i hasl. Živi performans koji osvetljava vašu kreativnost... Slatka seansa koja čini da vam kulja endorfin."

Ne samo da osoba nikada ne prestaje sa haslovanjem, već je nikada ne napušta zanesenost poslom, u kojoj svrha života postaje otići na koncert da bi se dobila inspiracija i vratilo radnom stolu. U novoj kulturi rada, podnositi ili prosto biti indiferentan prema svom poslu nije dovoljno. Radnici bi trebalo da vole to što rade, a da zatim tu ljubav prikazuju na društvenim mrežama, tako da ona dovede do stapanja identiteta radnika sa identitetom poslodavca.

To je glamur rintanja i on postaje mejnstrim. WeWork – koji obezbeđuje zajednički radni prostor za tehnološke startapove čiju su vrednost ulagači nedavno procenili na 47 milijardi dolara – uspešno izvozi svoj brend radoholičastva u 27 zemalja, sa 400.000 zakupaca, uključujući i radnike koji čine 30 odsto zaposlenih u Global Fortune 500.

Osnivač "WeWork-a" Adam Nojman u januaru je najavio da je njegov startap u procesu rebrendiranja u "We Company", kako bi se prilagodio širenju na stambene nekretnine i prostor za obrazovanje.

Idealni klijent je neko toliko zaljubljen u estetiku "WeWork-a" da spava u "WeLive" stanu, vežba u "Rise by We" teretani i šalje decu u "WeGrow" školu.

 

Strogost i eksploatacija

 

Ima onih koji veruju da težak rad ne stvara nužno srećne i zadovoljne radnike. Dejvid Hajnemajer Hanson, koosnivač softverske kompanije "Basecamp" i autor knjige Na poslu ne mora biti ludo, kaže: "Ogromna većina ljudi koji se lože na haslovanje su zapravo ljudi koji ne obavljaju nikakav konkretni posao. To su menadžeri, finansijeri i vlasnici kompanija.

Hanson kaže da uprkos tome što podaci pokazuju da duže radno vreme ne utiče pozitivno ni na produktivnost, niti na kreativnost, mitovi o prekomernom radu opstaju zato što opravdavaju bogatstvo stvoreno za tehnološku elitu. "To je eksploatacija."

Ilon Mask u svojoj kompaniji „Tesla“ održava određeni nivo performansi i on je najbolja ilustracija toga kako rad veličaju oni koji će prvi od njega profitirati. On je u novembru na Tviteru objavio da postoje mesta na kojima je lakše raditi nego u „Tesli“, ali da "niko nije promenio svet radeći 40 sati nedeljno".

Tehnološka industrija pokrenula je nastanak ove kulture kada je Gugl počeo da hrani, masira i glumi doktora svojim zaposlenima. Cilj je bio privući najtalentovanije ljude i zadržati ih što duže za svojim stolovima.

Učešće u organizovanoj religiji je opadalo, naročito među američkim milenijalcima. U San Francisku je koncept produktivnosti dobio gotovo spiritualnu dimenziju.

Ejdan Harper, tvorac evropske kampanje pod nazivom "Četvorodnevna nedelja", tvrdi da je ovo dehumanizijuće i toksično. "Stvara se pretpostavka da je jedina vrednost koju posedujemo kao ljudska bića upravo naša produktivnost – naša sposobnost da radimo, a ne humanost", kaže Harper. Kultistički je, dodaje on, namamiti radnike u eksploataciju porukom o menjanju sveta. "To je kreiranje ideje da je Ilon Mask najsvetiji sveštenik."

Trošenje vremena na bilo šta to nije posao postalo je razlog da se osećamo krivima.

Džonatan Kroford, preduzetnik iz San Franciska, kaže da je žrtvovao svoje odnose sa ljudima i ugojio se 20 kilograma dok je radio u svom startapu "Storenvy" za onlajn trgovinu . Ako se socijalizovao, to su bili poslovni događaji. Ako je čitao, bile su to knjige o poslovanju. Sada poručuje svojim kolegama da se bave aktivnostima kao što su čitanje naučnofantastičnih knjiga, gledanje filma ili igranje video-igara.

 

 

Zamke preforsianja

 

Logičan sled okolnosti je da kada preterate sa poslom jednostavno pregorite. Upravo o tome govori viralni esej kulturne kritičarke sa portala BuzzFeed En Helen Pitersen, a koji se bavi

nedoslednostima haslmanije kod mladih. Ako su milenijalci navodno lenji, kako to da su toliko opsednuti poslom?

Milenijalci, tvrdi Pitersenova, očajnički streme da ispune sopstvena previsoka očekivanja. Ova generacija je odgajana da očekuje da dobre ocene i uspeh u vannastavnim aktivnostima donesu zadovoljavajući posao koji će nahraniti njihovu strast. Umesto toga, oni završavaju sa nepouzdanim, beznačajnim poslovima i studentskim kreditima. Onda požuda za ponedeljkom ujutru postaje odbrambeni mehanizam.

Većina poslova – čak dobrih poslova – puna je besmislenih zadataka. Korporacije nas iznevere na neki način. A ipak, dobar deo njih i dalje promoviše vrlinu posvećenosti poslu. "Spotify", kompanija koja se bavi muzikom, kaže da je njena misija "da otključa potencijal ljudske kreativnosti".

Dejvid Spenser, profesor u Poslovnoj školi Univerziteta Lids u Velikoj Britaniji, ističe da takav stav kompanija, ekonomista i političara, datira još iz doba uspona merkantilizma u Evropi u 16. veku.

"Otada se poslodavci bore da posao predstave bez njegovih loših strana", kaže Spenser. Ali takva propaganda može imati kontraefekte. U 17. veku u Engleskoj rad se posmatrao kao lek za porok, objašnjava Spenser, ali je istina nagonila radnike samo da još više piju.

 

Loša procena?

 

Internet kompanije možda su loše procenile da će profitirati ukoliko ubede zaposlene da svoj posao izjednače sa svojom suštinskom vrednošću kao ljudskih bića. Tehnološka industrija sada se suočava sa kontraefektima u vidu monopolističkog ponašanja, širenja dezinformacija i podsticanja rasnog nasilja. A radnici konačno otkrivaju koliko je moći u njihovim rukama. U novembru je 20.000 zaposlenih u Guglu učestvovalo u mirnom štrajku zbog načina na koji kompanija tretira seksualne zlostavljače. Zaposleni u drugoj kompaniji poništili su ugovor o veštačkoj inteligenciji sa Ministarstvom odbrane SAD koji bi dronove koje koristi vojska učinio još opasnijim.

Hanson štrajk zaposlenih navodi kao ilustraciju tvrdnje da će milenijalci u jednom trenutku ipak ustati protiv kulture prekomernog rada. "Ljudi neće podržati ovo", kaže on. "Niti će poverovati u propagandu da večni mir leži u tome da vas neko nadgleda tokom pauze za toalet." On aludira na intervju koji je izvršna direktorka kompanije "Yahoo" Marisa Mejer dala 2016. godine, a u kojem je rekla da je moguće raditi 130 sati nedeljno "ukoliko strateški organizujete spavanje, tuširanje i odlaske u toalet".

Naposletku, radnici moraju da sami odrede nivo svoje posvećenosti. Komentari Marise Mejer preplavili su internet, ali otad su mnogi drugi rado podelili sopstvene strategije koje odgovaraju njenom rasporedu. Isto tako, Maskove objave na Tviteru se kritikuju, ali i donose pohvale i molbe za posao.

Sumorna stvarnost 2019. godine je što se moljenje milijardera za posao preko Tvitera ne smatra ponižavajućim, već savršeno plauzibilnim načinom da se napreduje.

© 2018 The New York Times


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.