NAUKA I TEHNOLOGIJA

Vruće vam je ovog leta? Naviknite se, to je nova evropska normalnost

Leto glečera koji se tope, šumskih požara, suše i nestašice ventilatora
Alisa Rubin
Datum: 19/08/2018

Vruće vam je ovog leta? Naviknite se, to je nova evropska normalnost

Parižani se rashlađuju u fontani Trokadero ispred Ajfelove kule. Fotografija: Lidovik Maren/Agence France Presse–Getty Images

PARIZ – U severnoj Evropi ovo leto deluje kao moderna verzija biblijske pošasti. Krave umiru od žeđi u Švajcarskoj, požari proždiru drvenu građu u Švedskoj, veličanstveni glečer Dahštajn se topi u Austriji.

U Londonu vlada nestašica ventilatora i klima-uređaja. Na Grenlandu bi moglo da se odlomi parče ledenog brega toliko veliko da bi moglo da izazove cunami koji bi uništio naselja na obali. Donedavno najviši vrh Švedske, Kebnekajse više nije na prvom mestu po visini jer mu se glečer na vrhu otopio.

Južna Evropa je još vrelija. Nekoliko mesta u Portugaliji je 4. avgusta zabeležilo rekordno visoke temperature, a nedavno su dve osobe umrle u Španiji a jedna u Portugaliji od visokih temperatura.

Ali na severu, gde se klima zagreva brže nego što je globalni prosek, temperature su najekstremnije, pokazala je studija stručnjaka sa Oksforda i mreže Svetski doprinos vremenu.

Izvestan broj gradova u Norveškoj, Švedskoj i Finskoj je ovog leta zabeležio rekordno visoke temperature, sa gradovima na Arktiku gde su izmerena 32 stepena Celzijusa.

Nisu samo severna i zapadna Evropa toplije nego inače, već je i vreme sve nepredvidljivije. Olujni pljuskovi i žestoke grmljavine smenjuju se sa sušom u delovima Francuske. U Holandiji suša, a ne porast nivoa mora, pravi probleme u kanalima jer nema dovoljno slatke vode da se suprotstavi morskoj.

Preliminarni rezultati Oksfordove studije navode da je na nekim mestima klimatska promena više nego udvostručila mogućnost toplotnog talasa u Evropi.

"U prošlosti ovakav toplotni talas se dešavao svakih 10 godina a sada ih imamo svake dve godine“, rekao je Fransoa-Mari Breon, klimatolog i pomoćnik direktora Laboratorije za klimatsku i nauku prirodne sredine. "To je stvarni pokazatelj klimatske promene: imamo toplotne talase koji možda nisu intenzivniji ali su sve češći.“

Temperature koje su nekada delovale ekstremno – poput onih u leto 2003. kada je širom Evrope umrlo najmanje 70.000 ljudi – postaće "letnja norma“ posle 2060, rekao je Žan Juzel, potpredsednik Međuvladinog panela o klimatskim promenama.

Povremeni toplotni talasi bi mogli da podignu temperature u Evropi na 49 stepeni ukoliko ne dođe do dramatičnog usporavanja globalnih trendova zagrevanja, dodao je on.

Postepeno se rađa shvatanje da klimatske promene potencijalno mogu da utiču na neke delove ekonomije ili da ih unište.

"U Evropi, svake godine oko pet posto Evropljana se suočava sa nekim ekstremnim klimatskim događajem – bilo da je u pitanju toplotni talas, poplava, suša. Ali u drugoj polovini ovog veka, ako se globalno zagrevanje nastavi, dvoje od troje Evropljana bi bili suočeni sa ekstremnim klimatskim događajima", rekao je Juzel.

Nekada su zimske oluje zatvarale aerodrome i bile uzrok kašnjenja letova. Ali ovog leta u severnom nemačkom gradu Hanoveru, 50-godišnja pista je ulegla pod toplotom od 33 stepena i putnici su satima čekali svoje letove.

Širom severne Nemačke, drveće, posebno mladice, teško je pogođeno sušom. Širom Alpa, a naročito u istočnoj Švajcarskoj i zapadnoj Austriji i Irskoj, nestašice vode su toliko teške da nema dovoljno sena za ishranu krava muzara. Zbog toga su farmeri morali da načnu zimske zalihe.

Suša u Irskoj znači da će prinosi proizvođača mlečnih proizvoda ove godine biti prepolovljeni, navodi Teagasc, državno savetodavno telo za poljoprivredu.

Švedska trpi ozbiljne posledice vrelog vremena, počev od šumskih požara koji su uništili 25.000 hektara drvene građe, rekao je David Sundstrom iz Švedske agencije za krizne situacije.

U Francuskoj, još uvek nisu oboreni toplotni rekordi ali je i ona deo celokupnog trenda – ovaj jul je bio jedan od tri najvrelija zabeležena – i suptilne promene su vidljive po selima. Jedna od njih je i porast nivoa mora za koji Breon strahuje da je potcenjen.

"Čak i ako se pridržavamo Pariskog klimatskog dogovora i uspemo da stabilizujemo temperature na dva stepena više nego u predindustrijsko doba, nivo mora će nastaviti da raste još stotinama godina. Neki obalski gradovi su već osuđeni", rekao je on.

© 2018 The New York Times

Ovaj tekst objavljen je u štampanom izdanju Njujork tajmsa na srpskom, koje se dobija uz svaki primerak Nedeljnika od četvrtka, 16. avgusta.


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.