SVET DANAS

Velika kineska krađa afričkih magaraca

Kineske kompanije počele su da kupuju magareću kožu od zemalja u razvoju
Rejčel Nuver
Datum: 21/02/2018

Velika kineska krađa afričkih magaraca

Kenijski trkač Abel Kirui. Foto: Profimedia

NAJROBI, Kenija - "Ovo je to mesto", kaže Moris Njeru dok gleda niz padinu gde je nedavno pronašao krvava tela svoja poslednja tri magarca.

Njeru (44), pijačni nosač koji zavisi od životinja da mu prenose robu preko grada, prošle godine je već izgubio pet magaraca. Svaki put lopovi su preklali životinje i odrali ih od vrata nadole, ostavivši meso lešinarima i hijenama.

Četiri meseca kasnije, sve što je Njeru ostalo od životinja je jedno kopito koje je sačuvao kao uspomenu.

Bez životinja Njeruov prihod je pao sa gotovo 30 dolara dnevno na manje od pet. Više ne može da plaća rate za kredit koji je podigao kako bi iznajmio mali komad zemlje i strahuje da će morati da vrati dete iz internata. "Život mi se potpuno promenio", rekao je. "Zavisio sam od tih magaraca da prehranim porodicu."

Za Njerua i milione drugih širom sveta, magarci su glavni način transporta hrane, vode, ogreva, dobara i ljudi. U Kini imaju drugu svrhu: proizvodnju eđaoa, tradicionalnog leka koji se pravi od želatina koji se dobija kuvanjem magareće kože.

Eđao se nekada prepisivao samo kao suplement izgubljenoj krvi i balansu jina i janga, ali se danas traži zbog mnogih bolesti, od odlaganja starosti i povećanja libida do tretiranja posledica hemoterapije i sprečavanja neplodnosti, pobačaja i neredovnih menstruacija.

Eđao postoji vekovima, ali je njegova popularnost počela da raste oko 2010. kada su kompanije poput Dung-E-E-Đao - najvećeg proizvođača u Kini - pokrenule agresivne reklamne kampanje. Pre 15 godina, eđao se u Kini prodavao za oko 20 dolara po kilogramu; danas dostiže cenu od oko 880 dolara po kilogramu.

Sa porastom potražnje, populacija magaraca u Kini pala je na manje od šest miliona sa jedanaest miliona koliko ih je bilo. Obnavljanje krda pokazalo se kao težak izazov. Za razliku od krava ili svinja, magarce nije lako pariti. Ženke imaju samo jedno ždrebe godišnje i sklone su pobačajima.

I tako su kineske kompanije počele da kupuju magareću kožu od zemalja u razvoju. Od svetske populacije od 44 miliona, oko 1,8 miliona magaraca je ubijeno godišnje kako bi se proizveo eđao, pokazalo je "Magareće utočište", neprofitna organizacija sa sedištem u Britaniji. "U Kini vlada velika potražnja za eđaoom koja ne jenjava", rekao je menadžer organizacije Sajmon Poup.

Magareće kože dolaze u Kinu iz Kirgistana, Brazila i Meksika. Ali Afrika je centar trgovine. "Posao sa magarcima je 2016. procvetao", kaže Obasi Nguvila, policijski narednik u distriktu Monduli u Tanzaniji, u blizini granice sa Kenijom. "Imamo sve više slučajeva ljudi koji ulaze u oblast plemena Masaji, uzimaju im magarce i dovode ih do kineske fabrike za procesuiranje."

U Esilaleju - selu u savani koje Nguvila nadgleda - stanovnici su za godinu dana izgubili gotovo 475 magaraca. Pronađeno je 175 životinja, a policija veruje da je ostatak poslat u klanice.

Četrnaest afričkih zemlja je uz Pakistan uvelo različite zabrane međunarodne trgovine magarcima. Tanzanija im se pridružila u junu iz straha da će magarci biti potpuno uništeni ako se pokolj nastavi.

Rimoinet Šamburi, starešina sela Esilalej, govori da je posle zabrane kradljivaca magaraca manje ali da nisu potpuno nestali. Smatra da je za to kriva legalna trgovina u Keniji. "Stvari su i dalje loše jer postoji industrija u Najrobiju koja podržava krađu magaraca", kaže. Za razliku od Tanzanije, trgovina magarećim kožama u Keniji ne pokazuje znake usporavanja. Cena magareće kože u 2016. bila je 50 puta viša nego 2014, dok se cena živih magaraca utrostručila sa 60 na 165 dolara. Tri klanice u zemlji - koje su ili u kineskom vlasništvu ili u partnerstvu - prijavile su da su procesuirale oko 100.000 magaraca za dve godine. I koža i meso se šalju u Kinu, obično preko Vijetnama ili Hongkonga.

Vlasnici klanica insistiraju na tome da oni pomažu zemlji stvaranjem poslova i plaćanjem dobre cene za nepotrebne magarce.

"Ovo je biznis koji je pomogao mnogima", kaže Džon Kariuki, direktor kompanije za izvoz magaraca 'Star brilijant' u Najvaši. "Umesto da prodaju krave i koze, Masaji prodaju magarce i tako plaćaju dečje školarine."

Klanica Goldoks u okrugu Baringo - najveća kenijska fabrika koja dnevno može da procesuira oko 450 magaraca - takođe pokušava da širi dobru volju davanjem besplatne vode susedima i plaćanjem školarine za četvoro lokalne dece.

Kritičari tvrde da su prednosti klanica preterane i da trgovina stvara brojne probleme.

"Magarce kradu, kolju ih u žbunju ili ih na veoma loš način, bez potrebnih papira ili zdravstvenih standarda transportuju u klanice", kaže kenijski veterinar koji je želeo da ostane anoniman iz straha od posledica koje bi mogao da trpi od svojih pretpostavljenih. "Protiv trgovine smo svi mi - vlasnici magaraca, veterinari - ali vladu to ne interesuje jer im donosi prihode."

© 2018 The New York Times


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.