SVET DANAS

Uganda je jedna od najgostoljubivijih zemalja na svetu za izbeglice

Uganda je otvorila granice i sada je dom 1,25 miliona izbeglica
Džozef Goldstajn
Datum: 03/12/2018

Uganda je jedna od najgostoljubivijih zemalja na svetu za izbeglice

Kvin Kandija je došla iz Južnog Sudana i radi na zemlji koju su joj Uganđani dali. Fotografija: Nikol Sobeki za Njujork tajms

ARUA, Uganda – U vreme uspona ksenofobije, Solomon Osakan je u severnoj Ugandi usvojio drugačiji pristup.

Osakan vodi jednu od najvećih koncentracija izbeglica bilo gde u setu: više od 400.000 ljudi živi u njegovom ruralnom okrugu.

Izbeglicama je dodeljeno parče zemlje dovoljno za kuću i malo zemlje za poljoprivredu i da budu "samodovoljni", rekao je Osakan, civilni službenik u Ugandi. Ovde, kaže, izbeglice žive u naseljima bez bodljikave žice ili čuvara.

"Slobodni ste i možete da odete kad god poželite", kaže on.

Dok mnoge zemlje zatvaraju granice i odbijaju izbeglice, Uganda ih prima. A oni dolaze bežeći pred katastrofama u ovom delu Afrike. Uganda ima 1,25 miliona izbeglica, možda i više, zbog čega je jedna od najgostoljubivijih zemalja na svetu, navode iz Ujedinjenih nacija.

Politika prihvatanja izbeglica funkcioniše zahvaljujući spremnosti seljana da prihvate strance i preuzmu veliki deo tereta. Oko 200 miliona dolara humanitarne pomoći koja je ove godine stigla u Ugandu biće u najvećem delu iskorišćeno za ishranu i brigu o izbeglicama.

Vlada vodi računa da i Uganđani imaju neku korist od izbeglica. Kada se od novca za izbeglice izgrade nove škole, klinike i bunari, stanovništvo se neće buniti.

Ali izbeglicama je potrebno mesto za život i male farme da ih obrađuju, pa su sela na severu pristala da svoju zemlju podele sa izbeglicama.

"Naša populacija nije velika i naša zajednica je pristala da dâ zemlju u najam", rekao je Čarls Azamuke (27) o odluci svog sela da prihvate izbeglice iz Južnog Sudana koji je uništen građanskim ratom. "Srećni smo što ih imamo. Zovemo ih našom braćom." Azamukeov grad Ofua preseca zemljani put. Uganđani žive na brdu, a oni iz Južnog Sudana u podnožju. Muškarci sa obe strane govore da tolerancija vlada, ali žene kažu da dolazi do sukoba zbog ograničenih resursa poput drveta za potpalu i toga ko ima prioritet u redu za bunar.

Predsednik Joveri Museveni, autokrata koji je na vlasti 32 godine, kaže da se gostoljubivost Ugande može pratiti još od pretkolonijalnih dana zaraćenih kraljevstava i dinastičkih sukoba, kada su poraženi često bežali u novu zemlju.

Museveni je nekada bio primer afričkog vođstva. Suočio se sa epidemijom AIDS-a i pozvao je Uganđane indijskog i pakistanskog porekla koji su izbačeni u vreme brutalne vladavine Idija Amina sedamdesetih da se vrate. Ali njegove snage prebijaju političke protivnike, a sloboda izražavanja i okupljanja je ukinuta.

Pa ipak, otvorenost Ugande ka izbeglicama učinila je Musevenija važnim za evropske zemlje koje brine mogućnost dolaska miliona izbeglica u Evropu.

I druge afričke nacije primaju izbeglice, ali istraživanja pokazuju da će Uganđani pre nego njihovi susedi u Keniji i Tanzaniji podržati davanje zemlje ili posla izbeglicama.

Jedan od razloga je i taj što su i Uganđani bežali. Bežali su pred ubilačkom strahovladom Amina i raskusuravanjem posle njegovog pada. Tokom devedesetih i dvehiljaditih bežali su kada je Džozef Koni, gerilski lider, terorisao severnu Ugandu.

Mnogi od njih utočište su pronašli u današnjem Južnom Sudanu. Mark Idraku (57) bio je tinejdžer kada je sa majkom tamo pobegao. Dobili su nešto manje od hektara obradive zemlje od koje su živeli dok se nisu vratili kući šest godina kasnije.

Idraku je dao hektar zemlje južnosudanskoj izbeglici Kvin Kandija (37). Dok je nasilje uništavalo njenu zemlju, Kandija, majka jedne devojčice i dva dečaka, počela je da brine o siročadi. Sada je 22 dece zove "mama".

Kandija kaže da je komad zemlje sve promenio.

Ali neke izbeglice koje su došle iz Južnog Sudana prošle godine žale se da su dobili manje zemlje od prethodnika.

"Čak i ako imate zanat u rukama, poput stolarskog, nemate prilike", kaže izbeglica Simon Ludoru dok posmatra građevinsku ekipu kako gradi obdanište u koje će ići i južnosudanska i uganđanska deca ali su radnici većinom Uganđani. Nadzornik Sam Omongo (50) kaže da ima "oko troje" izbeglica u ekipi.

Jedan od njih, Amos Čandiga (28), kaže da je svoja dva i po hektara zemlje dao na korišćenje dvojici izbeglica.

"Pitali su me i dao sam im je", kaže i tapše se po grudima. "To je dato od srca."

© 2018 The New York Times


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.