UMETNOST I DIZAJN

U Venecueli nedostaje hrane i lekova... ali ne i kreativnosti

Mnogi ljudi su više fokusirani na to da prežive nego da stvaraju
Datum: 15/07/2018

U Venecueli nedostaje hrane i lekova... ali ne i kreativnosti

Lobo Febles ispred vojnog spomenika Paseo de Los Proceres u Karakasu. Fotografija: Njujork tajms

KARAKAS – Tokom poslednje četiri godine Venecuela je postala sinonim za krizu sa slikama upalih lica, redova za hranu, bolnica bez lekova i nemira.

Hiljade mladih iz Venecuele pobeglo je u gradove gde je ekonomska situacija bolja a prilika ima više: Limu, Njujork, Bogotu, Barselonu. Mnogi koji su ostali nisu mogli da pobegnu zbog finansijskih ograničenja i porodičnih obaveza. Neki su pak odlučili da svoj zanat bruse u Karakasu.

Huan Karlos Ramos je pokrenuo svoj modni brend „Eru“ 2016. Posle te prve godine, protesti su izbili širom Karakasa i „Era“ je stala. Početkom 2018, oživeo je svoj brend štampanih majica i ručno bojenih jakni, ukrašenih imenima i citatima na engleskom koji se često čuju u urbanoj tropskoj kulturi Karakasa: teksas jakne sa natpisom „Osveta je divlja pravda“ i zakrpama sa tekstom „Venecuela, žestoki grad“.

Ramos zaradi više prodajom preko Instagrama nego što bi mogao u drugim industrijama. „Sanjam da odem nekud i da zaradim dovoljno da mogu da se vratim ovde i dobro živim, ali sve, baš sve je sada veoma komplikovano“, kaže.

Njegova devojka Ana Kartaja (21) studentkinja je, plesačica, model i tatu umetnica i još uvek ne zna kojim putem da krene. Njena plesna trupa je prestala sa probama, ali se ona zanima radeći kao model, tetovirajući i odlazeći na fakultet. Šokirana je nedostatkom mogućnosti.

Osećam se kao da uvek težim nečemu što ne mogu da imam. Kao da sam u zatvoru. Dugo sam mislila da ništa nisam postigla jer nisam otišla“, kaže.

U drugom delu Karakasa, ljudi plešu ispod raznobojnih svetiljki okačenih sa drveta. „Imam osećaj da nikada nije bilo više zabava“, kaže Marija Betanija Kasin koja nastupa kao DJ Mabe. „Ljudi moraju da se reše tenzije.“

U teretani, Karolina Himenez, šampionka borilačkih veština, i Luis Itanare, njen dečko, treniraju brazilski džijudžicu. Prošle godine pobedila je na takmičenju u Poljskoj, a novac za troškove je pribavila putem javne kampanje prikupljanja sredstava.

Potpisala je ugovor sa agentom ali zasada ne zna koji će joj biti naredni koraci. Trenira dva puta dnevno i pokušava da održava visokoproteinsku dijetu u zemlji gde ljudi sve više žive samo na juki i pasti dok cena mesa raste.

Mnogi ljudi su više fokusirani na to da prežive nego da stvaraju“, kaže Jarua Kampanji, plesačica u Nacionalnoj plesnoj trupi koja dodatno zarađuje predajući ples, pilates i jogu.

Oni koji ostaju, nastavljaju dalje i muče se zarad ljubavi prema profesiji. Da, teško je ali je i moguće nastaviti sa plesom u Venecueli“, dodala je.

© 2018 The New York Times

Ovaj tekst objavljen je u novom broju Njujork tajmsa na srpskom jeziku, koji se dobija na poklon uz svaki primerak Nedeljnika od četvrtka, 12. jula.


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.