SVET DANAS

Turisti mogu da budu spas za prirodu Istočnog Timora

Ronilačke ture mogu da doprinesu ekonomiji, smatraju u Istočnom Timoru
Ben Solomon
Datum: 21/05/2018

Turisti mogu da budu spas za prirodu Istočnog Timora

Foto: Profimedia

KOM, Istočni Timor – Jednog kišnog dana, Fizi Moslim je još jednom proverila bocu sa kiseonikom i zaronila u toplu vodu. Retki su posetioci koji stignu do uspavanog ribarskog sela Kom, udaljenog sedam sati vožnje od glavnog grada Dilija, i meštani su često jedini koji odlaze na ronjenje.

Ispod površine vode, morske kornjače plivaju pored stotina riba koje se hrane bogatim koralima. Dva mlada dugonga, morska sisara nalik morskim kravama, ubrzavaju pred crnorepom koralnom ajkulom.

"Ovo čak i nije najbolje što sam videla", rekla je Fizi, instruktor u Kompas dajving tursu, kada je izronila.

U martu, Fizi Moslim i drugi počeli su da beleže u mape ova morska utočišta u nadi da će uspeti da dovedu novu vrstu u ove krajeve: turiste.

"Ako ovi korali ostanu snažni, ljudima oko njih će biti potreban novac da ih čuvaju", kaže Trudian Dejl, direktorka Conservation Internationala za Istočni Timor. "Eko turizam, ako je urađen kako treba, to može da obezbedi."

Istočni Timor je mala zemlja okružena veličanstvenim i mahom netaknutim morima. Samo u blizini ostrva Ataura stručnjaci su otkrili 253 vrste koralnih riba, nadmašivši tako svetski rekord.

Ali 16 godina posle nezavisnosti, Istočni Timor je i dalje najsiromašnija zemlja Jugoistočne Azije. Iako se političari muče da pronađu nove ekonomske tokove poput izvoza nafte i kafe, ništa ne pomaže u gušenju siromaštva.

Pitanje za borce za očuvanje prirodne sredine i državne zvaničnike je jasno: kako zemlja može da razvije turizam i sačuva svoje morske lepote?

"To je teško pitanje", rekao je Manuel Mendes, šef Odeljenja zaštićenih oblasti i nacionalnih parkova, i dodao da je njegova zemlja podložna klimatskim promenama i suši. "Znamo da će sve nestati ako ne budemo radili na tome."

Širom sveta, korali nestaju. Grupa za očuvanje sredine WWF navodi da je gotovo četvrtina koralnih grebena nepovratno oštećena. Ostatku prete sve više temperature mora, štetno ribarenje i nemilosrdni turizam.

"Ne želimo da završimo kao Bali”, kaže Dejlova o obližnjem turističkom centru koji je prošle godine imao "hitan slučaj sa đubretom" kada se gotovo 100 tona smeća nasukalo na plaže ostrva.

Od proglašenja nezavisnosti 2002, posle godina žestoke okupacije indonežanske vojske, Istočni Timor se muči da pronađe svoje uporište.

"Tokom indonežanskih vremena, vojnici su bacali granate na greben kako bi lovili ribu", kaže Zanuari Marteans, 60-godišnji ribar sa ostrva Atauro. "Krili smo se u selima i posmatrali ih kako sve uništavaju. Ništa nismo mogli."

U godinama posle nezavisnosti, zemlja je imala jednu od najviših stopa prirodnog priraštaja na svetu, gotovo sedmoro dece po majci. Većina populacije je mlađa od 25, a stopa nezaposlenosti je u porastu.

Od 2004, gotovo 80 procenata bruto domaćeg proizvoda Istočnog Timora dolazi sa naftnog polja u Timorskom moru, a veruje se da će to polje presušiti 2023.

Generacijama su lokalni ribari čuvali svoje zalihe ribe stvarajući zaštićene morske oblasti. Zajednice bi se dogovorile o granicama, obeležile ih i zabranile ribolov unutar njih.

Vlada je 2016. počela ove prakse da uvodi u zakone. Formiran je budžet i plaćeni su čuvari da pomognu. Ali budžet jedva da pokriva plate rendžera.

Mirni greben, smatra Trudian Dejl, mogao bi da privuče ronioce iz celog sveta koji bi platili dosta za priliku da ga istraže. Sada, godišnje dođe oko 5.000 turista.

Za lokalne ribare, očuvanje okoline je ključno za njihov način života.

"Ova riba je naš život, a greben njena kuća", kaže 60-godišnji Zanuari Marteans. "Ako neko nema kuću, kako će onda živeti?"

© 2018 The New York Times


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.