SVET DANAS

Trbušni ples, umetnost ili provokacija?

Trbušni ples izaziva sukobljena osećanja među Egipćanima
Deklan Volš
Datum: 20/07/2018

Trbušni ples, umetnost ili provokacija?

Ruska trbušna plesačica Ekaterina Andreeva, poznata kao Johara, u Kairu nekoliko meseci posle hapšenja. Fotografija: Lora Bušnak za Njujork tajms

KAIRO – Kada su policajci na tajnom zadatku u Egiptu uhapsili rusku trbušnu plesačicu, fokus njihove istrage je bio njen kostim.

Da li je plesačica, poznata kao Johara, čiji je spot preko noći postao senzacija, nosila odgovarajući „šorts“, kako se zvanično naziva veš koji štiti čednost? Ili uopšte nije imala šorts.

Johara, čije je pravo ime Ekaterina Adnreeva, 30, tvrdila je da je nevina ali ju je policija svejedno oterala u zatvor. Posle tri dana činilo se da će biti deportovana. Ali onda, u poslednjem trenutku, misteriozni vitez na belom konju je intervenisao i izvadio je iz zatvora.

Bila je to drama vredna trbušnog plesa, vekovima stare umetničke forme koja je toliko dugo opstala zahvaljujući intrigantnoj senzualnosti.

Poslednjih decenija, trbušni ples izaziva sukobljena osećanja među Egipćanima, koji na njega gledaju kao na umetnost, lascivnu zabavu ili izgovor za moralno paradiranje.

Slučaj Andreeve je ukazao i na još jedno problematično pitanje: Ako je Kairo svetski centar trbušnog plesa, zašto onda njegove najveće zvezde dolaze iz svih drugih zemalja osim Egipta?

Strankinje dominiraju egipatskom scenom poslednjih godina – Amerikanke, Britanke i Brazilke, ali naročito devojke iz istočne Evrope.

Dolazak u Egipat je bio moj san“, kaže Ala Kušnir, 33, koja je nastupila u televizijskom šou „Ukrajina ima talenat“ sa ekstravagantnim trbušnim plesom. Preselila se u Kairo, Brodvej trbušnog plesa, i tamo postala prava zvezda.

Strankinje donose sportsku, energičnu senzibilnost plesu koji sa njimja više podseća na disko nego na 1001 noć. Njihovi pokreti razlikuju se od lenjog, suptilno sugestivnog stila klasičnih egipatskih zvezda. Neke su čak otvoreno seksualne.

Puritanci ovu invaziju strankinja doživljavaju kao kulturni zločin. Optužuju strance da gaze po arapskom nasleđu u porazi za profitom i skreću ovu plesnu formu na pogrešan put. Čak se i neki stranci slažu.

U mnogim slučajevima nam nedostaju finese, suptilnost i elegancija Egipćanki“, kaže Dajana Esposito, Amerikanka koja je u Egipat stigla 2008. preko stipendije i ostala kako bi se bavila trbušnim plesom.

A egipatski ples i dalje ima jednu neprikosnovenu kraljicu. Dina Talat Sajed je plesala za prinčeve, predsednike i diktatore u karijeri koja traje četiri decenije. Sajedtakođe zna sve o suprotstavljenim stavovima Egipćana u vezi sa njenom profesijom.

Ljubav i mržnja – uvek je bilo tako“, rekla je ona. „Egipćani ne mogu da organizuju venčanje bez trbušne plesačice. Ali ako se neka od njih uda za vašeg brata – o Bože! To je odmah problem!.

Stigma je deo jezivog puritanizma koji poslednjih decenija guši umetnost u Egiptu. A za mnoge Egipćane, cena karijere u trbušnom plesu je previsoka.

Randa Kael, koja vodi školu trbušnog plesa u Kairu u koju doale učenice iz celog sveta, je kao tinejdžerku prebio otac koji nije odobravao njen izbor karijere. Čak i sada njen 17-godišnji sin krije čime se ona bavi dok odlazi u privatnu srednu školu. „Zato se ne pojavljujem na televiziji“, kaže. „Želim da moj sin ima dobar život. Postoji određena količina slave koja nije zdrava“.

Andreeva i dalje ne zna šta je podstaklo policijsku raciju u februara ali od tada je njen kalendar prepun i traže je bogati i moćni ljudi. Priznaje da na nekim nivoima ne može da se poredi sa egipatskim plesačicama.

Ali to nadoknađuje kanalisanjem lascivne energije egipatske publike. „Emocija je neverovatna. Osećam se poput rok zvezde“, rekla je ona.

© 2018 The New York Times


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.