SVET DANAS

Tamo gde galebovi rade sve što hoće

Populacija galebova u Rimu porasla je na desetine hiljada, kažu stručnjaci, i postaju sve veći jer se hrane gradskim đubretom
Džejson Horovic
Datum: 17/10/2018

Tamo gde galebovi rade sve što hoće

Muke sa galebovima u Rimu. Fotografija: Stefani Gengoti za Njujork tajms

Emanuelu Tripi su u njenom stanu na četvrtom spratu zgrade u centru Rima probudili užasni znaci probijanja u kuću. Ušunjala se u kuhinju i uhvatila krivca – dugog belog vrata, crveno obrubljenih očiju i žutih stopala – kako šnjura po đubretu.

Tripijeva ga je gađala papučama. Kriknuo je glasno i napao.

"Arivederči, pobedio si", pomislila je trčeći iz kuhinje i zatvorila vrata za sobom. Lupala je po vratima kako bi uplašila pticu koju je opisala kao "ogromnu, meni iznad kolena, veliku kao američka divlja ćurka". Ali ptica je ostala "kao da je ovo njeno mesto", sve dok se nije najela i izletela kroz prozor.

Rimljani godinama gledaju degradaciju svog grada: rupe, neodržavane parkove i nepokupljeno đubre po ulicama i reci.

Ali se galebovi ne žale na besplatnu hranu i zarasle prostore, a njihovi bučni rituali kruženja iznad Foruma i Palatina u sumrak ne proriču ništa dobro Rimu.

"Rekli smo im da im je Rim dom", kaže Frančeska Mancija, direktorka Italijanske lige za zaštitu ptica u Rimu. "I sada se tako i ponašaju."

Populacija galebova u Rimu je porasla na desetine hiljada, kažu stručnjaci. Njihove dimenzije su takođe porasle jer kopaju po đubretu, dobijaju grickalice od turista i kradu sendviče prolaznicima.

Budući da voli da pojede i golubove, šišmiše, čvorke, pa čak i druge galebove, Larus michahellis žestoko brani svoj prostor.

Kako nikakvo istrebljivanje nije planirano, Frančeska Mancija kaže da je objasnila gradskim zvaničnicima da moraju da očiste grad i koriguju ponašanje Rimljana ako žele da smanje populaciju galebova.

"Rečeno mi je da je to nemoguće", rekla je ona.

I tako, na nedavnom izvođenju "Travijate" u Karakala kupatilu, operski duo je postao trio uz kreštanje galeba.

A u blizini Vatikana, gde su galebovi rastrgli golubice mira puštene sa papinog prozora, jedan par je prišao opasno blizu ljubičaste kapice vatikanskog ministra spoljnih poslova.

Ovi događaji su doveli do neke vrste otpora. Barbara Nat, arhitekta, videla je sa svog balkona u blizini Cirkusa Maksimusa galebove kako kidaju kese sa đubretom i zgrabila je tri pomorandže. Gađala ih je njima. "Osećaj je bio dobar", rekla je.

Poput mnogih Rimljana, ona je ubeđena da su rimski galebovi mutirali do monstruoznih proporcija. Ali stručnjaci insistiraju da oni samo deluju veće jer ljudi nisu navikli da ih vide iz tolike blizine. Nisu ubedili sve.

"To nije galeb", vikao je Džo Potenca dok je zaobilazio dve ptice koje su se tukle oko ostataka pice na Mostu anđela. Potenca kaže da su galebovi u njegovoj rodnoj Australiji upola manji od svojih rimskih rođaka koji su dovoljno veliki "da mi otkinu ruku".

© 2018 The New York Times

Ovaj tekst objavljen je u novom broju Njujork tajmsa na srpskom jeziku, koji se dobija na poklon uz svaki primerak Nedeljnika od četvrtka, 11. oktobra. Digitalno izdanje dostupno je na Novinarnici.


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.