SVET DANAS

Šta se dešava sa klasicima posle isteka autorskih prava

Neki izdavači i naslednici pisaca boje se da bi gubljenje zaštite autorskih prava moglo dovesti do loših izdanja punih grešaka, te da će izvedena dela naneti štetu integritetu velikih klasika
Piše: Aleksandra Alter / The New York Times International Report
Datum: 11/02/2019

Šta se dešava sa klasicima posle isteka autorskih prava

Dela F. Skota Ficdžeralda, Agate Kristi i Tomasa Mana sada se mogu prodavati digitalno; Foto: AP

Pre skoro jednog veka, izdavač Alfred A. Knopf objavio je tanku knjižicu duhovnih priča opskurnog libansko-američkog pisca i slikara Kalila Gibrana.

Knopf je štampao oko 1.500 primeraka. Na njegovo iznenađenje, knjiga koja je nosila naziv Prorok postala je ogroman hit i u Severnoj Americi prodala se u više od devet miliona primeraka.

Sve dosad, izdavačka kuća koja nosi Knopfovo ime posedovalo je autorska prava za ovaj naslov. Prorok je, međutim, 1. januara postao javno dobro uz dela hiljada drugih pisaca poput Marsela Prusta, D. H. Lorensa, Džozefa Konrada i Radjarda Kiplinga.

Ta promena ostaviće duboke posledice na izdavače koji gube i novac i kreativnu kontrolu. Sa druge strane, koristi će imati čitaoci koji će moći da biraju između više izdanja, ali i pisci i drugi umetnici koji će moći da stvaraju nova dela bazirana na klasičnim pričama.

Dela su masovno postala slobodna kada je Američki kongres 1998. godine usvojio zakone koji su štitili autorska prava dodatnih dvadeset godina. Vek trajanja autorskog prava sada je iznosio 95 umesto 75 godina.

Tokom narednih nekoliko godina biće naročito burno pošto su dvadesete godine dvadesetog veka bile veoma plodne. Svakog januara izvesni broj dela postaće javno dobro. Kada knjige postanu javno dobro, bilo ko može prodavati digitalno, audio ili štampano izdanje na "Amazonu". Fanovi mogu da objavljuju i prodaju svoje sopstvene nastavke i spinofove.

Google Books, koji ima trideset miliona skeniranih dela u svojoj onlajn biblioteci, izdaće potpuno digitalizovana izdanja dela objavljenih 1923. godine.

Neki izdavači i naslednici pisaca boje se da bi gubljenje zaštite autorskih prava moglo dovesti do loših izdanja punih grešaka, te da će izvedena dela naneti štetu integritetu velikih klasika.

Stručnjaci, međutim, smatraju da je zakon usmeren na bogaćenje izdavača i naslednika na račun javnosti.

Džon Sicilijano, izvršni urednik kuće Penguin Classics, želi da njegovo izdanje Proroka sadrži nešto čime će se izdvajati od drugih. On se nada da će novi uvod kanadske pesnikinje Rupi Kaur privući nove ljubitelje ove knjige.

"Višestruka izdanja ovih dela i obnovljena energija iza njih uvećava tržište", ističe Sicilijano. "To je prilika da se ovim delima udahne novi život."

© 2018 The New York Times


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.