SVET DANAS

Šta bi im rekao Madiba: Politička ubistva ruše ugled Mandeline partije

Oko 90 političara je ubijeno od početka 2016.
Norimicu Oniši i Selam Gebrekidan
Datum: 11/10/2018

Šta bi im rekao Madiba: Politička ubistva ruše ugled Mandeline partije

Sindiso Magaka je jedan od brojnih članova Afričkog nacionalnog kongresa koji su ubijeni. Magakin rođak u njegovom mecima izrešetanom automobilu. Fotografija: Žoao Silva/Njujork tajms

Umzimkulu, Južna Afrika – Strah je počeo da jenjava kako su se približavali svom domu, boca "džonija vokera" bila je lakša sa svakom okukom. Ubrzo je Sindiso Magaka udarao ritam o volan svog voljenog "mercedesa V8" dok je vozio poznatim putem u sumrak.

Nekoliko minuta kasnije, opkolili su ih ljudi sa puškama. Magaka je posegao za pištoljem ispod sedišta – prekasno. Jedan od putnika video je bleske svetlosti od metaka. Upravo se zasede Magaka bojao. Nekoliko meseci kasnije, prijatelj mu je ubijen ispred kuće. A onda i drugi, dok je po mraku otvarao ulaznu kapiju. Potom je došao red na Magaku (34), koga su upucali desetak puta.

Sve mete su članovi Afričkog nacionalnog kongresa (ANC) koji su javno progovorili o korupciji u partiji.

Politička ubistva postaju sve češća u Južnoj Africi, ugrozivši san Nelsona Mandele o ujedinjenoj, demokratskoj naciji.

Ali, za razliku od političkog nasilja devedesetih, ova ubistva nisu obračun rivalskih političkih partija.

Posle gotovo 25 godina na vlasti, ANC zvaničnici se ubijaju međusobno, unajmljujući profesionalne ubice.

Oko 90 političara je ubijeno od početka 2016, gotovo dvostruko više od godišnje stope pre 16 godina, navode istraživači Univerziteta Kejptaun i Globalne inicijative protiv tranzicionog kriminala.

Novi predsednik Siril Ramafosa požalio se da ubistva kaljaju Mandelin san.

Ali, Ramafosa ne uspeva da ujedini podeljenu partiju pre izbora iduće godine i nije uradio mnogo na gušenju nasilja.

Neke žrtve su ANC zvaničnici koji su postali mete jer su u javnosti govorili o korupciji u partiji. Drugi su pali kao žrtve unutrašnje borbe za mesto u stranci.

Kvazulu-Natal, provincija u kojoj je Magaka ubijen, najsmrtonosnija je od svih. Ovde je u periodu od 2011. do 2017. ubijeno 80 ANC zvaničnika.

Zvezda u usponu u ANC-u i kasnije nacionalna figura, Magaka se vratio lokalnoj politici u svom rodnom Umzimkulu. Nakon što je optužio partijske zvaničnike da su ukrali milione kroz neuspelu rekonstrukciju jedne istorijske zgrade, Magaka koji je napadnut pre godinu dana i dvojica njegovih saveznika su ubijeni.

Prošlog meseca u Pretoriji, ANC zvaničnik koji je zatražio istragu državnih stanova je ubijen. Nekoliko meseci kasnije, drugi zvaničnik je ubijen jer je otkrio slab kvalitet gradnje državnih stanova.

"Političari su postali poput političke mafije", rekla je Mari de Has, stručnjak za politička ubistva i predavač na Univerzitetu Kvazulu-Natal. "To je antiteza demokratije jer se ljudi boje da progovore."

Posle Magakine smrti, Tabiso Zulu, uzbunjivač koji se krije, osudio je korupciju u Umzimkuluu. Siromašna lokalna vlast potrošila je dobar deo budžeta na obnavljanje istorijske zgrade – Memorijalne dvorane.

Ali posle pet godina i potrošenih više od dva miliona dolara javnog novca, projekat je crna rupa sumnjivog trošenja sredstava.

Zbog toga što su prekršili kodeks ćutanja, Zulu i još jedan partijski zvaničnik su sada u opasnosti, navodi se u avgustovskom izveštaju Kancelarije javnog tužioca koji istražuje korupciju.

Pasivnost vlasti pokazuje nesposobnost – ili nevoljnost – ANC-a da prekine unutrašnji rat jer bi to moglo da otkrije količinu korupcije i kriminala u njihovim redovima, kažu trenutni i bivši partijski članovi.

U ANC-u, Magaka i njegovi prijatelji su deo generacije koja uključuje i Mandeline unuke. Premladi da budu politički aktivni tokom vladavine belih, odrasli su u novoj zemlji – koju je iskovala jedna partija.

Njihovi politički životi prate postaparthejdsku putanju ANC-a i počeli su sa mladalačkim idealizmom posle koga je usledio gubitak nevinosti i konačno bratoubilačko nasilje.

Tridesetšestogodišnji Zulu uvek je želeo da bude član ANC-a.

Kao tinejdžer, upao je u grupu političkih istomišljenika. Jedan od njih se izdvajao: Magaka, mršavi, tvrdoglavi tinejdžer sa velikim osmehom. On je ubrzo postao vođa grupe.

Les Stuta, drugi uzbunjivač iz redova ANC-a kome je takođe život u opasnosti, bio je u istoj grupi. Seća se kako su se zakleli da će zaraditi novac kako bi pomogli majkama koje su živele i radile kao sobarice belih porodica daleko od kuća.

Do 2006. Magaka i njegov krug našli su dobro plaćene poslove u Umzimkuluu.

Kada je podmladak ANC-a otvoren u njihovom gradu, Magaka je postao predsedavajući i brzo je napredovao u ligi.

Ali, nešto je smetalo Zuluu. Žeđ za položajem i novcem njegovih kolega. Iznenada, neki od njih su se oparili i počeli da piju skup viski.

Zulu je izgubio državni posao i posvetio se borbi protiv korupcije. Ali Magakin život je bio drugačiji. Sa 37 godina napustio je provinciju i otišao u Johanezburg. Postao je nacionalni generalni sekretar ANC-ove lige mladih, što je treće mesto u partiji, 2011.

Njegov uspon je potrajao svega nekoliko meseci. Pao je kao žrtva jedne od brojnih rekonstrukcija ANC-a. Vratio se u Umzimkulu.

I tamo je uleteo u pitanje koje je definisalo ANC: korupciju. Postao je savetnik u Umzimkuluu i član zakonodavnog tela.

Povratak političke zvezde su njegovi partijski rivali u Umzimkuluu videli kao pretnju.

Pošto je postao član saveta, Magaka je počeo da se bavi renoviranjem Memorijalne dvorane.

Zulu je postao poznat kao borac protiv korupcije u provinciji. I zbog toga mu je Magaka dao nešto što on opisuje kao zvanična dokumenta o Memorijalnoj dvorani.

Zulu kaže da je zgrabio dosije i obećao da će sa policijom raditi na slučaju. Ali narednih meseci, Magaka je pokazao dokumenta savetu i prozvao lidere dominantne ANC ispostave.

Onda su počela ubistva.

Danas, u strahu za sopstveni život, Zulu svake noći spava na drugom mestu. Dvojica telohranitelja ga stalno prate. Trojica velikih muškaraca jedva se upakuju u "folksvagen" dok Zulu vodi krstaški pohod protiv korupcije.

I on se bori za ono što Ramafosa naziva "novom zorom" nacije.

Zašto je onda Ramafosa ćutao i nije mu dao zaštitu koju je javni tužilac zahtevao? "Živim kao progonjena životinja", kaže Zulu.

© 2018 The New York Times

Ovaj tekst objavljen je u novom broju Njujork tajmsa na srpskom jeziku, koji se dobija na poklon uz svaki primerak Nedeljnika od četvrtka, 11. oktobra. Digitalno izdanje dostupno je na Novinarnici.


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.