SVET DANAS

Šojna, rusko selo zakopano u pesku

Hrana u jedinoj prodavnici dva puta je skuplja nego u obližnjem gradu
Sergej Ponomarev
Datum: 13/11/2018

Šojna, rusko selo zakopano u pesku

Lokalci kažu da je više od 20 kuća potpuno zakopano ispod peska u Šojni, nekada užurbanoj ribarskoj luci. Fotografija: Sergej Ponomarev za Njujork tajms

ŠOJNA, Rusija - Ribarsko selo Šojn na obodu Belog mora polako nestaje ispod peska koji prekriva cele kuće tako da im samo vrhovi krovova vire iznad dina.

Za decu, to je magično mesto: igralište sa peskom sa prirodnim padinama svuda unaokolo. Za sve stale, život u ovom jalovom pejzažu je svakodnevna muka.

Ana Golubtsova živi na drugom spratu svoje kuće. Prizemlje je pretvoreno u neželjenu plažu. „Morali bi da angažujemo buldožer da skloni pesak i onda opet to isto da ponovimo dogodine“, rekla je ona.

Obližnja kuća je toliko zatrpana da stanovnici ulaze u nju preko tavana. Stanovnici kažu da je više od 20 kuća potpuno zatrpano.

Posle Drugog svetskog rata, Šojna je bila užurbana ribarska luka iz koje su dolazile vesti o ribarima koji su premašivali svoju kvotu. Ali preterani ribolov ne samo da je osiromašio lokalne zalihe već je i uništio ekosistem ove ovlasti. Ribarski brodovi zagrebali su morsko dno očišćeno od morske trave i mulja. A kako nije bilo ničega da zadrži pesak, talasi su počeli da ga izbacuju na obalu.

Ovaj poremećaj morskog tla u kominaciji sa promenom korita reke koja plovi kroz Šojnu u Belo more je verovatno razog invazije peska, kaže Sergej Uvarov, koordinator projekta pomorskog biodiverziteta WWF-a u Rusiji. Nijedna studija nije sprovedena.

Leti, mali avioni i povremeni helikopter su jedini način da se stigne do Šojne. Evdokia Saharova, 81, je nezvanična osoba za dobrodošlicu koja stoji na peskom prekrivenoj pisti.

Kada je bila mlada, cela ova oblast bila je puna travnatih livada gde su krave išle na ispašu a seljani uz kuće imali male farme. „Sećam se kada je selo bilo puno života a ne peska“, kaže.

Na vrhuncu, u selu je živelo preko 800 ljudi, danas ih ima 285. Selo nema kanalizaciju a voda se nose iz bunara. Kuće se greju na drva ili ugalj. Hrana u jedinoj prodavnici u Šojni dva puta je skuplja nego u obližnjem gradu.

Debate o tome da li ostati u Šojni ili otići traju već decenijama. Preseljenje može da se finansira uz pomoć federalnog programa pomoći stanovnicima udaljenih severnih oblasti. Mnogi mladi odlaze da bi studirali, radili ili putovali. Ali se neki posle nekog vremena vrate: Teško im je da se adaptiraju na urbani život posle godina provedenih u selu.

„Šojna vas povuče“, kaže Ppavel Kotkin, 21. „Četiri godine sam studirao u gradu i vratio sam se. Volim Šojnu i želim ovde da živim“.

Ali šta sa peskom?

„Ne mogu bez njega. Noge me bole od hodanja po asfaltu“, rekao je on.

© 2018 The New York Times


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.