NAUKA I TEHNOLOGIJA

Skroz ozbiljan eksperiment: Šta čuju patke?

Pokušaj da se zaustavi nenamerno hvatanje pataka u ribarske mreže
Džejms Gorman
Datum: 14/10/2018

Skroz ozbiljan eksperiment: Šta čuju patke?

Transmiteri koji mogu da upozore patke na opasnosti, ali da bi ih napravili, naučnici su morali da utvrde šta patke čuju. Fotografija: Univerzitet Delaver

Pomaganje patkama nije lak posao. Samo pitajte Kejt Mekgru, mastera ekologije sa Delaverskog univerziteta.

Tokom dve sezone 2016. i 2017. provela je mesece gajeći više od dvadeset mladunaca triju različitih vrsta i radeći sa njima u pokušaju da utvrdi šta čuju ispod vode.

To nije bilo frivolno istraživanje. Morske patke, poput onih koje je trenirala, rone kako bi uhvatile plen u okeanima širom sveta i često slučajno završe u ribarskim mrežama.

Kristofer Vilijams, savetnik Mekgruove, kaže da se procenjuje da godišnje oko 400.000 pataka nastrada na moru, iako je teško utvrditi tačan broj. Sličan problem muči i druge morske sisare poput kitova i stručnjaci rade na akustičnim spravama koji bi trebalo da im šalju signale upozorenja. Slična taktika bi mogla da upali i sa patkama, ali da bi upalila, kaže Vilijams, potrebno je dobiti odgovor na pitanje koje nauka nikada nije postavila – šta patke zapravo čuju.

"Gotovo da nikakvo istraživanje nije urađeno o pačjem sluhu, a kamoli o podvodnom", rekla je Mekgruova.

Bio je to recept za savršen ali zahtevan istraživački projekat. Cilj joj je bio da iskoristi tri uobičajene vrste morskih pataka kako bi utvrdila koliko dobro čuju pod vodom.

Najpre je morala da nauči pačiće da povežu zvuk sa poslasticom. Onda je morala da ih nauči da kljucnu metu kada čuju taj zvuk. S vremenom su pačići naučili da reaguju na svetlost zaranjajući i kljucajući metu i onda, ako su čuli zvuk pod vodom, da izrone i kljucnu još jednu metu. Pačići su se razlikovali kada je reč o sposobnosti učenja, kako kao vrsta tako i pojedinačno. Tokom dve godine, svega devet od 29 pataka stiglo je do finalne faze testa.

Kada je reč o različitosti vrsta, Kejt Mekgru navodi da su dugorepe patke najpametnije. I pokušavaju da varaju. Kaže da će pokušati da dobiju nagradu bez odgovarajućeg ponašanja.

Polarne patke su previše orijentisane na grupu da bi mogle same da rade test. "Uspela sam samo jednu da obučim", rekla je Mekgruova o 11 pačića te vrste. "Ali je ona na kraju bila moja najpouzdanija patkica."

Ronci nisu najpametniji, ali kada jednom nešto nauče, pouzdani su, kazala je ona.

Na kraju se ispostavilo da patke dobro čuju ispod vode zvuk od jednog do tri kiloherca. To je, nažalost, veoma blizu sluhu ribe koja može da čuje do dva kiloherca. A ribari ne žele da upozore svoj plen. Morski sisari čuju mnogo više frekvence, zbog čega će komercijalni ribari najverovatnije koristiti upozorenja na njima.

Ovo istraživanje je samo prvi korak u uspostavljanju osnovnog razumevanja opsega sluha pataka, pa su praktični problemi stvaranja upozoravajućih zvukova za patke i dalje daleka budućnost.

Kejt Mekgru ima još jednu vrstu koju obučava, mada ne za eksperiment. Taj posao je trpeo zbog vremena koje je provodila u laboratoriji. "Šalim se da su mi patke bolje dresirane od psa", rekla je.

© 2018 The New York Times

Ovaj tekst objavljen je u novom broju Njujork tajmsa na srpskom jeziku, koji se dobija na poklon uz svaki primerak Nedeljnika od četvrtka, 11. oktobra. Digitalno izdanje dostupno je na Novinarnici.


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.