SVET DANAS

Siromašne zemlje najsnažnije su pogođene rastom kamata

Investitori povlače novac iz zemalja u razvoju koje smatraju rizičnim i ulažu ih u bezbednije i stabilnije ekonomije. To je dovelo do devalvacije nacionalnih valuta od Argentine preko Turske do Indije, a onda i do rasta cena, dok se dugovi uvećavaju
Piše: Piter S. Gudman / The New York Times International Report
Datum: 11/02/2019

Siromašne zemlje najsnažnije su pogođene rastom kamata

Fotografije: Rebeka Konvej za Njujork tajms - Troškovi uzgajivača pamuka u Indiji su porasli, a cene po kojima prodaju pamuk padaju. Polje u posedstvu Vikrama Singa

Vikram Sing navikao je da živi terorisan stvarima koje ne može da kontroliše, od kiša koje ne padaju do insekata koji mu uništavaju useve. Nedavno je još jedna nevolja na koju ne može da utiče potresla njegovu porodicu – rast cena.

"Sve je poskupelo", rekao je Sing nedavno dok su drugi članovi porodice brali pamuk na svom parčetu zemlje. Odmah je nabrojao: sočivo koje je osnova ishrane ove porodice; ulje semenki pamuka koje se daje kravama muzarama. Đubrivo. Dizel-gorivo za traktor. Odeća i školski pribor za četvoro dece.

U ovoj zemlji sa preko 1,3 milijarde stanovnika, kao i u mnogim drugim zemljama u razvoju, sve je manje novca. Kontinuirani rast cena predstavlja globalnu promenu pošto Savezne rezerve SAD – poznate kao svetska centralna banka – neprekidno podižu kamate, kao što se desilo 19. decembra.

Investitori povlače novac iz zemalja u razvoju koje smatraju rizičnim i ulažu ih u bezbednije i stabilnije ekonomije. To je dovelo do devalvacije nacionalnih valuta od Argentine preko Turske do Indije, a onda i do rasta cena, dok se dugovi uvećavaju.

"Poljoprivrednici gube novac", ističe Sing. "Mi samo preživljavamo. Zarađujemo sve manje, a troškovi su sve veći."

Dok novac napušta tržište i komercijalne aktivnosti se usporavaju, raste zabrinutost zbog usporavanja rasta u globalnoj ekonomiji. To se nadovezuje na već postojeću krizu na tržištu nekretnina širom sveta.

Globalni investitori pretprošle godine doneli su na tržište 315 milijardi svežeg kapitala i povezali tržišta rastućih ekonomija, ne računajući Kinu. Prošle godine, priliv je pao na 105 milijardi do oktobra. Ekonomije Turske, Argentine, Indije, Indonezije, Malezije, Tajlanda i Južne Afrike doživele su pad.

"To je savršen koktel rizika za tržišta u usponu", ističe Nafez Zouk, vodeći ekonomista za rastuća tržišta na Oksfordu.

U Turskoj i Argentini, strmoglavi pad valuta odveo je kompanije koje su se zadužile u dolarima u nemoguće dugove. Argentina je bila primorana da najavi mere štednje i da od Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) zatraži raniju isplatu sredstava iz dogovorenog zajma u visini od 50 milijardi dolara.

Zvanični podaci u Indiji pokazuju ekonomski rast od sedam odsto, ali je on sve sporiji. Stopa inflacije, ispod četiri odsto, nije za uzbunu. Indija, međutim, uvozi više dobara nego što izveze. I najmanji rast cena, bilo koji faktor koji može uticati na kompanije da obustave zapošljavanje, predstavlja veliki izazov za Indiju gde jedan od petoro ljudi preživljava sa 1,90 dolara dnevno, prema podacima Svetske banke.

"Indija je veoma ranjiva zemlja kada je reč o prilagođavanju svetskim kamatama", kaže Džozef Stiglic, nekadašnji glavni ekonomista Svetske banke.

Indija izvozi više od 80 odsto svoje nafte. Nafta se ceni u dolarima. Pošto se cena od 2016. godine udvostručila, to je, u kombinaciji sa 10 odsto pada u vrednosti rupije ove godine, dovelo do poskupljenja svih proizvoda od petroleja koji se koriste u indijskoj industriji.

Zabrinutost zbog povećanja duga raste, naročito pošto premijer Narendra Modi neograničeno troši novac kako bi zadobio podršku naroda pred ovogodišnje izbore. Loši zajmovi u Indiji guše bankarski sistem koji kontroliše vlada, a vlada je u klinču sa Bankom rezervi Indije, pošto želi da banka deo svog novca prosledi na finansiranje javnih troškova. Ova drama smatra se napadom na nezavisnost centralne banke, a nedavna ostavka guvernera Urdžita Patela samo je doprinela tom utisku.

Sve ovo dovelo je do toga da investitori povuku novac iz Indije, oslabivši tako indijsku rupiju.

U Gudžaratu, jednoj od saveznih država Indije i poslovnom centru, mnogim lokalnim industrijama neophodne su sirovine iz uvoza – naročito petrolej – kako bi nastavile sa proizvodnjom. Najveći grad Gudžarata, Ahmedabad – zagušljiva, zakrčena saobraćajem metropola sa šest miliona stanovnika – obiluje fabrikama za proizvodnju plastike.

Cena proizvoda od petroleja porasla je za 35 odsto. U isto vreme, prezasićenost fabrikama plastike u svetu sprečava proizvođače da podignu cene, što negativno utiče na profitabilnost.

U predstavništvu Mercedesa u centru Ahmedabada, gde najskuplji sedan košta 35 miliona rupija (više od 486.000 dolara), navode da je slabljenje rupije dovelo do pada cena vozila. Vrhunski modeli u ponudi uvezeni su iz Nemačke.

Nedaleko odatle, oko šest stotina ljudi živi bez struje u straćarama napravljenim od dasaka, plastike i zarđalog aluminijuma. Voda se dovozi jednom dnevno u cisterni. Deca nemaju ni igračke.

Većina ovih porodica došla je sa sela, zarađuju manje od tri dolara dnevno i neretko lutaju gradskim ulicama u potrazi za odbačenim materijalima koje bi mogli da prodaju.

Laksman Goel (38), otac dvoje dece, na taj način je uštedeo dovoljno novca da otvori čajdžinicu. Isprva je dnevno zarađivao 1.500 rupija, odnosno oko 21 dolar. Međutim, cena uglja na kojem kuva čaj se od prošle godine udvostručila, te on sada na dnevnom nivou zaradi 300 rupija. Ne uspeva da pokrije troškove.

"Ovi siromašni ljudi ne mogu da mi plate više", kaže on.

Šabaz Ansari (17) honorarno je zaposlen; krpi kamionske gume na očevoj tezgi pored puta. Završava srednju školu, a mašta o poslu u klimatizovanoj kancelariji.

"Imaš li para da podmitiš nekoga za posao?", gunđa Goel. "Niko ne dobija posao čim završi srednju školu."

Čak i deca iz srednje klase brinu o budućnosti.

"Vrednost rupije sve je manja svakog dana", kaže Vatsal Takar (18), student poslovne administracije. "Plate padaju, tako da ja razmišljam o odlasku u Kanadu."

Severozapadno od Ahmedabada u gradiću Kadi, bogatstvo porodice Sing zavisi od njihove zemlje. Prošle godine, kiše su uništile useve pamuka. Ove godine prepolovila ih je zaraza insektima.

Gorivo za traktor je poskupelo. Kada ono što su ubrali odnesu na prodaju, ne mogu da pokriju ni troškove proizvodnje.

"Nakupci odlučuju o ceni", kaže Sing. "Ne odlučujem ja."

Trgovci, sa druge strane, tvrde da su i sami prepušteni nemilosti svetskih sila, te da prihvataju cene koje diktira svet, od Njujorka do Sao Paula.

"Sada gubimo novac", kaže Prahlad Bai Patel, još jedan uzgajivač pamuka iz Kadija. On je inače polovinu svog pamuka prodavao domaćim fabrikama, a drugu polovinu izvozio u Kinu, Bangladeš, Vijetnam i Pakistan. A sada, samo ga bere i skladišti; čeka bolje dane. Cena koju može da dobije za izvoz preniska je da bi pokrila troškove, kaže on.

© 2018 The New York Times


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.