SVET DANAS

Rat je lažan, ali su prijatelji pravi. A tu je i imitator Abrahama Linkolna

Povodom obeležavanja 155. godišnjice bitke kod Getizberga, u julu je organizovana lažna bitka
Brin Stol
Datum: 24/09/2018

Rat je lažan, ali su prijatelji pravi. A tu je i imitator Abrahama Linkolna

Getizberg, Pensilvanija: lažna bitka iz Građanskog rata privukla je 6.000 učesnika, znatno manje nego prethodnih godina. Fotografija: Danijel Arnold za Njujork tajms

GETIZBERG, Pensilvanija – Sunce je izašlo drugog dana borbe kod Getizberga 2018. i obasjalo niz automobila parkiranih iza šatora vojnika Unije.

Za komandanta brigade Teda Brenana (49), koji je prao zube četkicom od konjske dlake, to je istorijski anahronizam koji ga nervira.

"Trudimo se da budemo što autentičniji a da ipak ne zapatimo dizenteriju", rekao je Brenan o svojoj jedinici. Oni kampuju u platnenim šatorima koji su trenutno dom za većinu od 6.000 učesnika ove predstave. Iza tribina i prodavaca viršli vojnici Konfederacije jedva da se vide.

Povodom obeležavanja 155. godišnjice bitke kod Getizberga, u julu je organizovana lažna bitka koja je bila prilika za zanesenjake da pucaju jedni na druge iz starih pušaka i obnove stara prijateljstva uz obrok pripremljen na logorskoj vatri.

Gledaoci su platili 40 dolara kako bi gledali desetak lažnih sukoba tokom četiri dana predstave. Imitator Abrahama Linkolna bio je tu za fotografisanje.

Događaj je bio i prikaz hobija koji izumire. Kao jedna od najvećih u godini, predstava u Getizbergu i dalje privlači na hiljade gledalaca. Ali to nije ništa u poređenju sa događajima iz 1980-ih i 1990-ih kada je na desetine hiljada ljudi dolazilo. Na 135. godišnjicu 1998, bilo je oko 30.000 glumaca i 50.000 gledalaca.

Mnogi od današnjih učesnika rođeni su u vreme kada su poslednji preživeli Građanskog rata umirali, i odrasli su tokom obeležavanja stogodišnjice bitke od 1961. do 1965. Poslednjih desetak godina, ove bitke privlače manje gledalaca. Dugogodišnji učesnici stare – vojnici u pedesetim i šezdesetim su kampovali ispred Getizberga – a mladi nisu zainteresovani da marširaju lažnim bojnim poljima.

Tokom 1980-ih i 1990-ih, "cela zemlja je bila drugačija", kaže Tomas Dauns, 68-godišnji penzionisani mehaničar iz Klivlenda koji se 38 godina bori na strani Unije.

Do pre pet-deset godina, društveni razlozi rata nisu uticali na to šta radimo, rekao je on. "Mi odajemo poštu borcima."

"Nije da sam rasista i da hoću da glorifikujem ropstvo. Niko zapravo nije razmišljao o razlozima zašto je Jug ušao u rat. To su samo bili siroti momci koji su se izgladneli, nadjačani, nedovoljno opremljeni hrabro borili do poslednjeg čoveka, do trenutka kada više nisu mogli da stoje."

To je vizija istorije smeštena u uski kontekst. Vojni detalji su pažljivo proučeni i odigrani, ali šire političke i društvene realnosti Građanskog rata – borba protiv ropstva i za emancipaciju, rasizam i jednakost – mahom su bili gurnuti na margine.

Jedan savremeni konjanik Natanijel Vilijams Stariji kaže da je odrastao jašući ali je tek kasnije saznao da su mu preci služili u Drugoj američkoj obojenoj konjici, četi Unije koju su činili slobodni crnci i oslobođeni robovi.

Vilijams je pre 20 godina prvi put okupio grupu za predstavu. Ove godine dvadesetak ljudi iz njegove jedinice je krenulo na put. Oni su jedina crna jedinica tamo. Tokom Građanskog rata, komandanti su prvobitno terali crnce na fizički rad i obično ih nisu slali u borbu do posle Getizberga.

U kampovima, učesnici su povadili flaše viskija i brlje, pričali priče i raspravljali o istoriji.

"Pričamo o tome da se Meklilan previše sporo kretao na poluostrvu i o Džoovom razvodu", rekao je Frenk Bičem, 59-godišnjak iz Manasasa, Virdžinija.

U jednom od kampova, veteran glumac testira recept novog regruta za tvrdi hleb koji je bio srž vojničkih porcija. "Ako je jestiv, onda nije pravi tvrdi hleb."

Dok žvaće komad hleba koji je jedva jestiv i može da prođe kao autentičan – čuje se zvuk bendža i frule.

Mnogi učesnici imaju svoje miljenike, ali retko ko će se držati samo jedne strane. Umesto toga, oni menjaju strane ako je suparnička vojska previše slaba.

Pa ipak, neki glumci Unije kažu da su se odlučili za plave uniforme delom i iz svojih političkih uverenja. Vojnici Konfederacije kažu da je porodična istorija uticala na to da izaberu ovu stranu.

Neki vojnici Konfederacije kažu da ropstvo nije imalo toliko uticaja na secesiju Juga, što je stav koji se kosi sa stavovima istoričara. Don King, vojnik Konfederacije koji je odrastao u Severnoj Karolini a sada živi u Merilendu, ne slaže se s tim. Jug se borio u ratu zbog ropstva, kaže, ali "ne možete da bijete bitku sa samo jednom stranom".

"Zamislite kako bi izgledao film iz serijala ’Ratovi zvezda’ bez Imperije", kaže. "Samo zato što glumite na jednoj strani ne znači da prihvatate njihova istorijska uverenja."

© 2018 The New York Times


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.