NAUKA I TEHNOLOGIJA

Promenite sopstveni DNK: Biološko oružje iz kućne radinosti

Uradi-sam genetička revolucija jednog dana može da krene katastrofalno naopako
Emili Bomgartner
Datum: 20/06/2018

Promenite sopstveni DNK: Biološko oružje iz kućne radinosti

Biolozi amateri postaju sve sofisticiraniji. Fotografija: Erin Bretauer za Njujork tajms

VAŠINGTON – Kao tinejdžer Keoni Gandal je već vodio najsavremeniju istraživačku laboratoriju iz svoje spavaće sobe u Kaliforniji. Dok su njegovi drugari kupovali video-igrice, on je nabavio desetak komada opreme – centrifugu, transluminator, dva termociklera – kako bi se bavio hobijem koji je nekada bio rezervisan za doktore nauka u belim mantilima iz zvaničnih laboratorija.

"Želeo sam da kloniram DNK koristeći mog automatizovanog laboratorijskog robota i da pokušam da napravim genom kod kuće", rekao je on.

Gandal nije sam u tome. Poslednjih nekoliko godina, takozvani biohakeri su preuzeli genetski inženjering u svoje ruke. Kako je oprema postajala sve jeftinija a znanje o tehnikama uređivanja gena postalo dostupno, naučnici amateri pokušavaju na iznenađujuće načine da sklope DNK.

Do sada, nisu uspevali u tome. Pre godinu dana, jedan biohaker je sam sebi ubrizgao modifikovani DNK u nadi da će postati mišićaviji. (Nije.) Ranije ove godine u Teksasu, biotehničar je sebi ubrizgao smesu u nadi da će se brže izlečiti od herpesa. (Presuda: Nije.)

Gandal, koji sada ima 18 godina i studira na Stanfordu, kaže da želi da obezbedi otvoren pristup tehnologiji uređivanja gena jer veruje da buduća biotehnološka otkrića mogu da se pojave iz najneočekivanijih umova.

Ali, priznaje, uradi-sam genetička revolucija jednog dana može da krene katastrofalno naopako.

"Čak i ja mogu da vam kažem da ovaj nivo regulative sintetičkog DNK nije dobar", kaže Gandal. "Ta pravila neće funkcionisati kada je sve decentralizovano – kada svi imaju DNK sintisajzer na svom pametnom telefonu."

Najveća briga je da bi neko mogao da iskoristi ovu tehnologiju i stvori biooružje.

Istraživački tim Univerziteta Alberta je ni iz čega stvorio istrebljenog rođaka malih boginja spajanjem delova poštom naručenog DNK za samo šest meseci i po ceni od oko 100.000 dolara.

Za neke, eksperiment je samo podstakao decenijama dugu debatu o tome da li treba uništiti preostala dva ostatka variola koji se čuvaju u Centru za kontrolu i prevenciju bolesti u Atlanti i jednom istraživačkom centru u Rusiji – jer je dokazano da sada naučnici mogu sami da stvore boginje.

Studija koja je objavljena u žurnalu PLOS One ima i opis metoda koje su korišćene i – što je najviše uznemirilo Gregorija Koblenca, stručnjaka za bioodbranu Univerziteta Džordž Mejson u Virdžiniji – nove savete i trikove da se izbegnu prepreke.

"Znali smo da će ovo biti moguće", rekao je Koblenc. "Znali smo da Severna Koreja jednog dana može da izradi termonuklearno oružje, ali ćemo svejedno biti užasnuti kada to jednom i urade."

Mnogi stručnjaci se slažu da bi biolozima amaterima bilo teško da sami osmisle ubilački virus. Ali kako sve više hakera trguje kompjuterskim kodovima a njihove veštine postaju sve sofisticiranije, stručnjaci strahuju od potencijalnih zloupotreba.

"Pustiti u svet nešto smrtonosno može da se dogodi bilo kad – čak i sada", kaže dr Džordž Čerč, istraživač na Harvardu. "Ako su spremni da sebi ubrizgaju hormone kako bi povećali mišiće, budite sigurni da su spremni da testiraju moćnije stvari."

Ako bi biohakerima pošlo za rukom da stvore biološko oružje ni iz čega, počeli bi sa onlajn kupovinom. Sajt Science Exchange, na primer, služi kao komercijalni ekosistem koji povezuje gotovo sve koji imaju pristup internetu i validnu kreditnu karticu sa kompanijama koje prodaju klonirane DNK fragmente.

Gandal kupuje te fragmente – one benigne. Ali način na koji se oni prave nije toliko teško shvatiti.

Biohakeri će uskoro potpuno zameniti ove kompanije sa sve-u-jednom genomnim printerom, napravom vrlo nalik standardnom štampaču.

Slična sprava već postoji u zvaničnim laboratorijama i prodaje se za oko 65.000 dolara. Biohakeri amateri mogu da počnu sa DNK igralištem Amino Labs-a koje košta manje od ajpeda ili sa The Odin's Crisper opremom sa genetski inženjering po ceni od 159 dolara.

Džosaja Zajner je naučnik iz NASA koji je postao poznati biohaker i koji sa GoPro kamerom na čelu snima i strimuje eksperimente koje vrši na sebi u svojoj garaži. On je pokušao da svoje mišiće učini većim. Zajner priznaje da je nesreća vrlo moguća među njegovim pristalicama.

"Nema sumnje da će se neko povrediti", kaže. "Ljudi pokušavaju da nadmaše jedni druge i sve se kreće brže nego što je iko od nas očekivao – ide gotovo nekontrolisano. To je zastrašujuće."

© 2018 The New York Times

Ovaj tekst objavljen je u novom broju Njujork tajmsa na srpskom jeziku, koji se dobija na poklon uz svaki primerak Nedeljnika od četvrtka, 14. juna.


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.