BIZNIS I FINANSIJE

Poziv na antiglobalizaciju možda dolazi u pogrešno vreme

Nove barijere međunarodnoj trgovini mogle bi da blokiraju dugo iščekivane nagrade globalizacije
Nil Irvin
Datum: 22/05/2018

Poziv na antiglobalizaciju možda dolazi u pogrešno vreme

Foto: Profimedia

Nikoga ne treba da iznenadi negativna reakcija na globalizaciju s obzirom na potrese koji su rezultat međusobno povezanih ekonomija. Ono što iznenađuje je što je do reakcije došlo sada.

Razlog je taj što se globalizacija pre deset godina sravnila, što znači da je svet suočen sa novim rizikom preuređenja uslova globalne ekonomije – uključujući takse na čelik i aluminijum i kaznene akcije protiv Kine koje je uveo američki predsednik Donald Tramp.

A sve to dolazi u trenutku kada su veliki troškovi globalizacije već podneti i kada milijarde ljudi koji su se u protekle tri godine integrisali u globalnu ekonomiju počinje da se bogati dovoljno da postanu vredni potrošači.

Ukratko, poziv na antiglobalizaciju koji se širi po Zapadu možda dolazi u pogrešno vreme – prekasno da bi se spasli radnički poslovi i previše rano zbog čega je ugrožena mogućnost bogatih zemalja da prodaju dobra i usluge globalnoj srednjoj klasi koja se sve brže razvija.

Globalizacija je ušla u novu fazu gde je prekogranična trgovina robom i uslugama stabilan ulog u ekonomiji a međunarodni protok kapitala niži. Sada je u usponu širenje informacija sa različitim implikacijama za radnike u bogatim zemljama nego u ranijoj fazi.

"Interesantna stvar oko taksâ na čelik ili druga dobra jeste da se bije poslednja bitka a ne buduća", kaže Suzan Lund, partner u Mekinsiju, globalnoj konsultantskoj firmi. "Globalna manufaktura se već rekonfigurisala."

Ta forma se oslanja na to da sve veći broj ljudi koristi društvene medije kako bi se povezali sa ljudima u drugim zemljama, kompanije se oslanjaju na frilensere iz celog sveta a mala preduzeća sarađuju sa partnerima širom sveta preko interneta.

Drugim rečima, nije forma globalizacije ta koja ugrožava fabričke poslove već ona koja bi mogla da ima velike posledice u drugim oblastima – čime bi došlo do veće konkurencije za tehnološki napredne birokratske poslove, istovremeno stvarajući ogromne nove prilike za američke i zapadnoevropske firme.

Dejvid Otor, ekonomista sa Instituta za tehnologiju u Masačusetsu, pokazao je da je "kineski šok" koji je usledio sa ulaskom zemlje u Svetsku trgovinsku organizaciju izazvao bol zajednicama u Sjedinjenim Državama koje se takmiče sa kineskim kompanijama u proizvodnji dobara. Iako se posledice i dalje osećaju, on smatra da će se rizik trgovine sa Kinom pomeriti drugde.

"Kineski šok na širem planu proizvodnje i masovnih efekata zapošljavanja je delom iza nas", kaže Otor. Sada je izazov kineska konkurencija u tehnološki kompleksnim proizvodima poput automobila, aviona ili mikroprocesora. Proizvodnja radno intenzivnijih ali tehnološki manje kompleksnih proizvoda poput odeće prebacuje se u zemlje sa jeftinijom radnom snagom poput Bangladeša i Etiopije.

Ali promena mesta proizvodnje određenih predmeta razlikuje se od neto povećanja globalne povezanosti. Nivo ekonomske integracije ostaje ujednačen, čak i ako se detalji onoga šta se pravi u kojoj zemlji menjaju.

Tarife Trampove administracije na aluminijum i čelik deluju kao da im je cilj zaštita američke proizvodnje. Pristup administracije mogao bi da im se obije o glavu ukoliko pokrene seriju osvetničkih tarifa na različita dobra, potkopavši tako globalnu trgovinu a ne rešivši probleme u industrijama koje barataju informacijama.

Nove barijere međunarodnoj trgovini mogle bi da blokiraju dugo iščekivane nagrade globalizacije: novi svet potrošača – stotine miliona onih koji su postali povezaniji sa svetskom ekonomijom i dostigli viši životni standard.

Saradnik Brukings instituta Homi Karas, koji proučava uspon globalne srednje klase, očekuje veliku potražnju svih vrsta usluga. "Bilo da su to holivudski filmovi, bolivudski filmovi, filmovi iz Hongkonga, ili mogućnost da jedu u franšizama poput KFC ili Mekdonaldsa, ili da koriste internet aplikacije, ili da uplate osiguranje, oni pokreću masivne promene u strukturi globalne ekonomije koji uključuju dobra koja SAD dobro proizvode", kaže.

Sa trgovinskim sukobom koji vreba, otvoreno je pitanje da li će SAD i Evropa, koje su već podnele troškove takmičenja sa zemljama u razvoju, istrajati dovoljno dugo u otvorenoj trgovini da bi uživale u njenim prednostima.

© 2018 The New York Times


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.