SVET DANAS

Parazit koji je napadao ljude sada inficira pse

Zabrinuti lekari traže krivca za epidemiju gvinejskog crva u Čadu
Donald Meknil Mlađi
Datum: 19/07/2018

Parazit koji je napadao ljude sada inficira pse

Crvi se pojavljuju u grupama koje jedu žabe poput dece koja ih love i pasa koji ih prate. Fotografija: Jane Han za Njujork tajms

KAKALE MASA, Čad – Martusija, zvezda trenutka u ovom udaljenom ribarskom selu, dahće dok leži vezan na lancu. Ali ostaje miran i pored gomile koja se okuplja.

Deca vire dok volonteri sa hirurškim rukavicama vade 30 centimetara dugog gvinejskog crva iz šape, a američki naučnik ispituje njegovog vlasnika, ribara, koliko je crva Martusija imao.

Poglavica sela Musa Kaje (87) kaže da više od 40 godina nijedan seljanin nije imao ove crve.

U ovoj centralnoafričkoj zemlji, globalna borba da se eliminiše ovaj užasni ljudski parazit naišla je na prepreku u vidu pasa. I njih ovi crvi napadaju a niko ne zna zašto.

Ukoliko se odgovor uskoro ne pronađe i ako crv počne da se širi na druge vrste – nekoliko je pronađeno kod mačaka i babuna – onda će 32 godine rada na njihovom iskorenjivanju propasti, kaže Mark Eberhard, parazitolog američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti.

Kada patogen podivlja u životinjskoj populaciji, šanse da se istrebi su male.

"Životinje su poljubac smrti za iskorenjivanje“, rekao je Eberhard.

Tokom 1930-ih, pokušaj da se iskoreni žuta groznica je propao kada su naučnici shvatili da majmuni nose virus.

Kada je Karter centar, filantropska organizacija bivšeg američkog predsednika Džimija Kartera, 1986. krenuo da radi na iskorenjivanju, oko 3,5 miliona ljudi u 21 zemlji su imali crve. Prošle godine, pronađeno je svega 30 slučajeva kod ljudi: polovina u Čadu i polovina u Etiopiji. Ali prošle godine je i više od 800 pasa u Čadu imalo crve.

Psi ne mogu da zaraze ljude, ali mogu da zagade vodu koju ljudi piju, a ljudi se baš tim putem zaraze.

"Još uvek nisu izazvali veliku epidemiju kod ljudi, srećom, ali je to moja najveća noćna mora“, kaže Ernesto Ruiz-Tiben, koji vodi kampanju Karter centra.

Da bi to sprečile, vlasti Čada plaćaju seljanima da vežu pse dok se svi crvi ne izlegu. Nagrada je 20 dolara u kešu. Za ljude sa crvima, nagrada je 100 dolara. Ljudi u ovoj zemlji toliko novca ne vide za jednu godinu.

Da bi dobili na publicitetu, novac se deli na ceremonijama koje se organizuju na nedeljnim pijacama gde se seljani okupljaju da razmene robu, ribu za plastične flaše ili benzin.

Na jednoj takvoj ceremoniji u Ddangabolu na jugoistoku Čada, dr Hjubert Zirimvabagabo, koji je šef Karter centra u ovoj zemlji, organizovao je kviz za publiku a kao nagradu delio sapun.

Crvi su sinonim za užasan bol. Zvanično ime bolesti je drakunkulijaza: zagađenost malim zmajevima. Neki naučnici misle da su gvinejski crvi zapravo vatrene zmije iz Biblije koje su napadale Izraelce u pustinji.

Kada se larva proguta, ona izlazi iz creva i smiruje se pod kožom gde se pari i raste. Ženke luče kiselinu iz glave koja stvara bolne plikove, uglavnom na nozi ili stopalu, ali ponekad i na očnoj jagodici ili na genitalijama. Kada plik pukne, izlazi ženka – 90 centimetara duga materica.

Posto crv mora da se namota na štap, 2,5 centimetara dnevno, neki kažu da je on poslužio kao inspiracija za Asklepijev štap, simbol medicine, zmiju uvijenu oko štapa.

Užasan bol tera žrtvu da potraži vodu kako bi se rashladila, a u njoj ženka ispušta mikroskopske larve. Da bi se njihov životni ciklus nastavio, njih moraju da pojedu malena vodena stvorenja kopepodi.

Naučnici su isprva mislili da su psi zaraženi jer su pili vodu. Ali slučajevi zaraženih pasa i ljudi gotovo nikada nisu pronađeni u istom selu.

Stručnjaci su onda zaključili da je problem u ribi koja jede kopepode. Seljani utrobom ribe hrane pse. Vlada je zatražila od njih da to više ne rade, ali je infekcija opstala.

Sada se pojavio novi osumnjičeni: žabe. Žabe jedu kopepode koji mogu da prežive u njima i porastu. Crvi se pojavljuju u grupama koje jedu žabe poput dece koja ih love praćkama i pasa koji ih prate.

Stručnjaci iz Karter centra poslali su larve iz žaba na analizu u Sjedinjene Države.

Centar misli da je 60.000 pasa iz 1.800 sela podložno infekciji. Odbačen je predlog da se psi pobiju. Ljudima su potrebni za lov i kao zaštita od lopova, letine od babuna i stoke od hijena.

Istovremeno, centar je frustriran time što istrebljenje toliko dugo traje i sada koristi stid kao taktiku a stripove kao sredstvo nametanja krivice. U najnovijem, trkači koji predstavljaju Južni Sudan i Mali prolaze kroz finiš dok Etiopija i Čad zaostaju.

Ruis-Tiben kaže da je predsednik Čada Idris Debi “pasivan” u iskorenjivanju ovog crva.

Ali dr Filip Čindebet Okuakou, nacionalni koordinator Čada za istrebljenje gvinejskog crva, kaže da predsednik želi da se on istrebi ali mu, priznaje, nije postavio rok.

© 2018 The New York Times


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.