SVET DANAS

Palio di Sijena: Konjička trka kakve nema na svetu

Džokej koji završi na drugom mestu suočava se sa više prezira od onog koji završi poslednji
Dvajt Garner
Datum: 14/06/2018

Palio di Sijena: Konjička trka kakve nema na svetu

U ovom srednjovekovnom spektaklu, prljava igra se očekuje i ohrabruje. Fotografija: Endi Haslam za Njujork tajms

Kada je pisac Hanter S. Tompson odveo svog prijatelja, engleskog umetnika Ralfa Stedmana, na Kentaki derbi 1970, pokušao je da ga pripremi za haos koji će videti. "Pretvaraj se da si u poseti ogromnoj ludnici na otvorenom", rekao mu je Tompson. A kako nije mogao da odoli, dodao je: "Ako se ludaci otrgnu kontroli, natopićemo ih ’mejsom’."

"Ogromna ludnica na otvorenom" možda nije najprecizniji opis za "Palio di Sijena", bučnu, srednjovekovnu trku bez pravila i sedla koja se svakog leta održava dva puta pred desetinama hiljada posmatrača na stazi popločanoj glinenim pločama u srcu Sijene, u Toskani. Ali je dovoljno dobar.

Ovo je trka gde džokeji – koji jašu za različite kvartove – slobodno mogu da podmićuju jedni druge, naočigled svih pre početka trke. Izdaja je uobičajena. Prevara se ceni. Postoji samo jedno pravilo: jahač ne sme da hvata uzde tuđeg konja. Džokeji šibaju konje ali i jedan drugog bičevima napravljenim od usoljenih, naduvanih penisa bikova. Ako džokej padne sa konja, njegov konj i dalje može da pobedi.

Džokej koji završi na drugom mestu suočava se sa više prezira od onog koji završi poslednji. Posle trke, pobednici slave sisajući cucle ili pijući jeftino vino iz flašica za bebe, kao simbol ponovnog rođenja. Sijena tada liči na dečje igralište, s tim što mnoga deca imaju dlakave noge.

Pre nekoliko godina kada je Contrada Pantera (Pantera) pobedio njegov neprijatelj Contrada dell’Aquila (Orao), sa zvučnika crkvenog tornja Orla više od mesec dana se puštala rugalica Panteru 24 časa dnevno.

Sve ovo znam jer moja prijateljica, Engleskinja Valentina Rajs, dolazi na Palio svakog leta od kada je bila dete. Znam ponešto o trci jer sam pogledao fascinantan dokumentarac Kosima Spendera iz 2015. godine "Palio".

Prošlog avgusta sam konačno i pogledao ovaj spektakl, najveću konjsku trku na svetu. Povela me je Valentina, čija je porodica dugo imala kuću na brdima Toskane u blizini.

Tradicija u Valentininoj porodici je da se na centar pjace stigne po najvećoj vrućini. Jedna žena se onesvestila. Grupe muškaraca pevale su balade u čast svog takmaca. Mnoge žene dolaze na Palio i učestvuju u raznim aktivnostima, ali je to suštinski muški i mačo događaj. I pored toga, mahom je miroljubiv i zabavan.

Počela je koreografisana dvočasovna predstava "Korteo storiko". Više od 600 ljudi u istorijskim kostimima je šetalo trgom. Tu su vešti zastavnici, ozbiljni bubnjari, kočije koje vuku volovi i odeća drevnog stila. Trka i takmičenje su fešta za oči. Mogli su da se vide i na početku "Zrna utehe", filma iz serijala o Džejmsu Bondu.

Trka, koja se održava 2. jula i 16. avgusta, potiče iz 13. veka i najverovatnije vodi poreklo od rimske vojne obuke. Najranije trke su se održavale na bikovima, a kasnije magarcima. Reč "palio" znači "barjak" na italijanskom i to je sve što pobednici dobijaju. Taj barjak ima predstavu Device Marije u čiju čast se ove divlje trke i održavaju.

Postoji 17 suparničkih kontrada u Sijeni. Imena mahom dobijaju po životinjama: puževi, bodljikavi prasići, vučice. Svaka kontrada ima svoj muzej, crkvu i trg, svoje tradicije i barjak. Kontrade bogato plaćaju džokeje da jašu za njih, ali kako su ovi džokeji najamnici, često su neverni. Svako je potencijalni dvostruki agent.

Zvaničnog klađenja na "Paliju" nema, ali se vernost kupuje desetinama hiljada dolara. Tajnih pregovora ima koliko voliš. Da li je džokej tvoje kontrade propustio priliku da izbije na prvo mesto na toj krivini ili je plaćen da zaostaje? Niko sa sigurnošću ne zna. Na kraju trke stižu cucle i flašice. Pobednici plaču. Jede se za ogromnim stolovima postavljenim na ulicama. Proslave traju celu noć.

Jeli smo picu margeritu, jednu od Valentininih tradicija u restorančiću na pjaci. Seli smo, dolazili do daha i pili pivo. Čemu još odmor služi? Pica je bila slasna – ne toliko da primetim kako je avgust dobar period za jeftine bele tartufe u Sijeni. Neki restorani imaju čitave delove menija posvećene tom delikatesu.

Čuo sam da u Sijeni na popodne mogu da se iznajme psi koji tragaju za tartufima. Pitao sam recepcionera šta zna o tome. Rekao mi je da mogu da iznajmim psa za 600 evra. "To je mnogo evra", rekao sam. "Da li znate koliko košta vreme psa lovca na tartufe?", odgovorio mi je.

Bio bih veoma srećan da me smeste u ovu ludaru na otvorenom.

© 2018 The New York Times

Ovaj tekst objavljen je u novom broju Njujork tajmsa na srpskom jeziku, koji se dobija na poklon uz svaki primerak Nedeljnika od četvrtka, 14. juna.


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.