SVET DANAS

Ovo ih boli skoro koliko i "Žuti prsluci": Pobuna francuskih gradonačelnika

Gradonačelnici su konstanta u životu Francuza od revolucije 1789. kada je dekretom utvrđeno da gde god ima i crkve tu mora da postoji i gradonačelnik
Adam Nositer
Datum: 07/12/2018

Ovo ih boli skoro koliko i "Žuti prsluci": Pobuna francuskih gradonačelnika

Lui Žentilom se osetio bespomoćnim iako je 30 godina bio gradonačelnik. Fotografija: Pjer Terđman za Njujork tajms

SEN SEN SUR VINJEAN, Francuska - Kao gradonačelnik ovog sela duboko u Burgundiji, Lui Žentilom brinuo je o jednom, naizgled idiličnom mestu - nekoliko ulica sa kamenim kućama, crkva iz 13. veka, jedna pekara i to je to.

Ali, krajem prošle godine pisao je francuskom predsedniku Emanuelu Matronu da bi ga obavestio da je pod ogromnim stresom. Više nije mogao da brine o selu. "Posle 30 godina, svega mi je dosta", napisao je Žentilom, 77-godišnji ronilac francuskih mornaričkih foka. "Kompromisi, neispunjena obećanja i povlačenje države su me iscedili moralno i fizički".

Ove godine, više od 150 francuskih gradonačelnika je dalo otkaz. Ostavke su odraz sukoba između Makrona koji pokušava da razdrma ponekad arhaične francuske institucija i načina života koji više nije održiv.

Gradonačelnici su konstanta u životu Francuza od revolucije 1789. kada je dekretom utvrđeno da gde god ima i crkve tu mora da postoji i gradonačelnik. Nijedna zemlja starog kontinenta ne može da nadmaši Francusku po broju gradonačelnika - 35.502. Dvadeset hiljada ovih gradova ima manje od 500 stanovnika. Ali i pre dolaska Makrona 2017. Francuska je bila suočena sa pitanjem da li može sebi da priušti toliko malih šefova. Zakonom iz 2015, malim gradovima je naloženo da se udruže u administrativne jedinice od najmanje 15.000 stanovnika. Prava moć sada je prešla na nove klastere.

Gradonačelnici polako shvataju da predsedavanje gradskom upravom više nije kao nekad. Kristijan Le Bar, ekspert za lokalnu samoupravu na Naučnom univerzitetu Po u Renu kaže: "Imaju utisak da ih je država napustila a da ih građani sve više kritikuju".

Ostavke su pokazatelj borbi sela u ruralnoj Francuskoj da opstanu u vremenu smanjenih prihoda i broja stanovnika. "Mi smo ljudi za sve", kaže Žan-Klod Belini koji je nedavno podneo ostavku na mesto gradonačelnika obližnjeg Šoa. "Uvek je 'zovite gradonačelnika, zovite gradonačelnika'".

Sve u svemu, državni doprinos francuskim gradovima je pao na 30 milijardi evra 2017. kada je Makron izabran sa 42 milijarde koliko je iznosio 2014. Makron je obećao da će smanjiti boravišne takse koje čine 10% prosečnog budžeta jednog sela.

"Finansijska autonomija ovih gradova je pod stvarnom pretnjom", kaže Ludovik Rošet, predsedavajući udruženja gradonačelnika u odeljenju Kot d'Or u Burgundijji. Gradonačelnici su, kaže on, već neko vreme osećali da ih Pariz ne poštuje ali su se nadali da će se to promeniti. "Ali smanjenje boravišnog poreza je kap koja je prelila čašu. Sve smo smanjili i stesali i sada smo se sveli na kosti", rekao je on.

U pismu predsedniku, Žentilom je naveo: "Moja borba za opstanak našeg sela je pogrešno shvaćena i nikakvu podršku nisam dobio".

Makron je u odgovoru obećao da će pojednostavniti administrativna regrupisanja. Ali upravo se protiv te konsolidacije Žentilom borio.

"Svakog dana odšetam do gradske većnice. A ni oni ne oklevaju da me pozovu ili mi čak dođu kući. Misle da gradonačelnim može sve", rekao je on. "Nema vode, nema struje, to mora da je do gradonačelnika", imitirao je ljude koji mu dolaze.

"U vašem kraju ljudi misle da ste Bog. Ali u stvarnom životu malo toga možete da uradite", rekao je on.

© 2018 The New York Times


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.