SVET DANAS

Ova tela su naš zalog: Rat u Kašmiru postaje ličan

Granični sukob Indije i Pakistana širi kulturu smrti
Džefri Getlmen
Datum: 21/08/2018

Ova tela su naš zalog: Rat u Kašmiru postaje ličan

Najveći izazov u ubijanju pobunjenika, kaže policajac Ašik Tak, nije pronaći ih. Foto: Profimedia

KASBAJAR, Kašmir – Bilo je 21.30 kada je Samir Tigar došao do vrata sa puškom preko ramena.

Većina u selu Kasbajar, okruženom jabukama i planinskim vrhovima Kašmira, pripremala se za spavanje.

"Da li je Bašir kod kuće", upitao je Samir Tigar. "Mogu li da porazgovaram sa njim?"

Porodica Bašira Ahmada nije znala šta da radi. Ahmad nije borac, on je 55-godišnji apotekar. A Samir Tigar je misterija. Bio je žgoljav klinac koji je odrastao niže niz ulicu i dizao je tegove sa Ahmadovim sinovima u obližnjoj teretani.

Ali, Samir Tigar je nestao na neko vreme i onda se ponovo pojavio kao čupavi pobunjenik, član odmetničke kašmirske separatističke grupe koja je ubila mnoge, mahom Kašmirce.

Rat u Kašmiru, teritorijalni sukob Indije i susednog Pakistana tinja već decenijama. Sada se samourušava. Nasilje postaje intimno i teže ga je izbeći.

Pre više godina, Pakistan je prebacio hiljade pobunjenika preko granice kao pomoćnu vojsku koja bi unela haos u delove Kašmira koje kontroliše Indija. Sada otpor u indijskim oblastima potiče od lokalnog stanovništva.

Današnji sukob je manje podstaknut geopolitikom a više internom indijskom politikom koja je sve više krenula antimuslimanskim pravcem. Većina boraca su mladi poput Samira Tigra iz sela poput Kasbajara koji dobija podršku populacije kojoj smeta vladajuća partija Indije i godine okupacije.

Svako ko je makar malo povezan sa politikom je u opasnosti. To uključuje i Ahmada za koga se zna da je bio domaćin dešavanja koja je organizovala lokalna politička partija.

"Ne brini", rekao je Samir Tigar dok je stajao na Ahmadovim vratima. Pogledao je Ahmadovog sina u oči. "Ne želimo mu zlo", rekao je. "Tvoj otac je poput našeg oca."

Ahmad je požurio kući sa posla i pozvao Samira Tigra na čaj. Tiho su pričali a onda je Ahmad pozdravio ženu i sina i otišao sa posetiocem. Nije imao mnogo izbora. Samir Tigar je bio naoružan, insistirao je i stigao je sa još trojicom koji su ih čekali na putu.

Samir Tigar i Ahmad su se posvađali, ispričao je jedan očevidac. Četiri puške su opalile. Ahmad je zavrištao. Nekoliko svetala koja su sijala u selu su ugašena.

Samo ime Kašmir izaziva suprotstavljene slike: planinski vrhovi prekriveni snegom i haotični protesti, polja divljeg cveća i beskrajne smrti. To je predivno mesto gde su čak i tihe planine zlokobne.

Kašmir se nalazi na granici Indije i Pakistana i obe zemlje su prosule reke krvi zbog njega. Tri puta su krenule u rat i desetine hiljada ljudi je ubijeno u sukobu. On je jedna od najopasnijih tačaka u Aziji gde su milioni vojnika raspoređeni duž sporne granice. Obe strane imaju nuklearno naoružanje. I obe strane deli religija sa Kašmirom zarobljenim u sredini.

Indija, koja je poslednjih 70 godina kontrolisala veći deo Kašmirske doline, hinduistička je zemlja. Sama dolina je muslimanska, kao i Pakistan. Ali, podstaknut lažnim ratom, sukob je sve manje verski motivisan. Pobuna, kaže Imran Kan, novi lider Pakistana, sada je "starosedelačka". On tvrdi da je odlučan da pregovorima postigne kraj sukoba.

Skorašnja desna orijentacija Indije, sa pojavljivanjem hindu nacionalističke partije Baratija Džanata, otuđilo je muslimansku manjinu. Mnogi Kašmirci sada mrze Indiju.

Prošetajte kroz neko kašmirsko selo i pitajte ljude šta žele. Uobičajeni odgovor će biti: nezavisnost. Vojnici su presekli puteve i upadaju u domove. Kada nasilni protesti izbiju, bezbednosne snage Indije pucaju u gomilu.

Oružana pobuna je mala, delom zbog toga što Pakistan ne pruža toliko podrške kao ranije. Bezbednosni zvaničnici kažu da u Dolini Kašmira operiše oko 250 naoružanih pobunjenika.

Lov na Samira Tigra počeo je one noći kada je ubio Ahmada, 15. aprila 2017. Za većinu on je bio Samir Bat, 17-godišnjak koji je odustao od škole i koji je radio u lokalnoj pekari.

Prvo mesto koje je policija pretražila bilo je njegovo selo Drabgam. Poput većeg dela južnog Kašmira, Drabgam zavisi od jabuka. Kada se uberu poslednje jabuke, posla nema mnogo.

Samirovi roditelji kažu da je njihov sin nevoljni pobunjenik. Početkom 2016. bio je optužen da je bacao kamenje na policiju. U to vreme je radio u pekari i njegovi roditelji insistiraju na tome da im je sin bio nevin.

Ali, kažu, policija ga je uhvatila za kosu i izvukla. Proveo je nekoliko dana u zatvoru da bi posle toga nestao.

Ubrzo potom se njegovo lice pojavilo na separatističkim sajtovima, sa blistavim očima koje zure u kameru, čupavom kosom do ramena i kalašnjikovim u rukama.

"Kada smo to videli", rekao je njegov otac Mohamed Makbul Bat, "oprostili smo se od njega."

Više od 250.000 indijskih vojnika, graničara, policije i rezervista stacionirano je u dolini i ima ih hiljadu na jednog pobunjenika. Većina pobunjenika ne poživi duže od dve godine.

Tu noć kada je Ahmad ubijen, pobunjenici su izvukli još jednog starešinu sela iz njegovog doma, Mohamada Altafa, Ahmadovog rođaka. Obojica su bili kasbajarska elita, zemljoposednici koji su podržavali Narodnu demokratsku partiju, dominantnu političku organizaciju u Kašmiru.

Partija je nekada podržavala separatizam ali da bi kontrolisali parlament, morali su da se pre tri godine udruže sa hindu-nacionalističkom partijom Baratija Džanata.

U junu, alijansa se raspala ostavivši vakuum u skupštini. Centralna vlada je preuzela upravljanje nad državom. Kašmirci sada brinu da će vlada povećati vojne operacije.

Altaf je ispričao da je Samir Tigar ubeđivao njega i Ahmada da se odreknu partije. Kada je Ahmad počeo da se svađa, Samir Tigar je naredio obojici da legnu licem na zemlju i zatvore oči.

Altaf je dobio metak u zadnji deo kolena i nije bio u kritičnom stanju. Ali je Ahmad tri puta upucan u noge, bliže struku, ispričao je Altaf. Njegov rođak i prijatelj je iskrvario nasmrt.

Izdaja i dalje progoni Altafa. "Bašir je pozvao Samira Tigra na čaj, čaj", rekao je.

Najveći izazov u ubijanju pobunjenika, kaže policajac Ašik Tak, nije pronaći ih. "Trik je postaviti kordon", rekao je on.

Tak je odrastao u Kasbajaru, nekoliko kilometara od Samira Tigra. Ahmad je bio njegov ujak. Ove zime je, kao komandant taktičke policijske jedinice, tragao za ujakovim ubicom.

Tak deluje kao da ga muči podrška koju Samir Tigar ima, kao i to što mnogi Kašmirci na policiju gledaju kao na izdajnike. Za razliku od vojnika u indijskoj vojsci, koji su regrutovani iz cele zemlje, policajci u regionu dolaze iz država Džamu i Kašmir i desetine njih je poginulo.

Samir Tigar se pojavio krajem aprila, godinu dana posle Ahmadove smrti. Nekoliko kilometara od svoje kuće zaustavio je automobil u kome je vozio lokalnog političara i ubio ga, kažu očevici. Vojska je 30. aprila dobila dojavu da se Samir Tigar krije u kući u Drabgamu. Ovoga puta je indijska vojska došla sa kamionima prepunim vojnika obučenih u civilnu odeću i sakrivenog oružja. Seljani su mislili da su radnici. Vojnici su tiho opkolili kuću i zatražili pojačanje.

Poslati su glasnici, uključujući i starešine sela, da ubede Samira Tigra da se preda. Odgovorio im je kišom metaka.

Deca, muškarci i žene su istrčali na put sa kamenjem u rukama. Sa zvučnika džamije se čulo: "Samir Tigar je u zamci! Pomozite mu!" Ceo grad je stao na njegovu stranu. Još vojnika je stiglo i još civila je istrčalo. Jedan čovek je ubijen a gomila je nastavila da se približava.

Ali kordon je bio dobro postavljen, sa gotovo 300 vojnika i policajaca. Civili, koliko god bili odlučni, nisu mogli da ga probiju.

Nekoliko policijskih komandanata je poslalo bezbednjake napred, ispalivši raketu na kuću. Samir Tigar se popeo na krov. Vojnici su pucali na njega iz četiri pravca. Pogođen je više puta.

Kultura smrti se širi Kašmirom. Pobunjenici postaju najveći heroji. Ljudi ispisuju njihova imena po zidovima. Nose majice sa njihovim bradatim licima.

Beživotno telo Samira Tigra, prepuno rana i natopljeno krvlju stavljeno je 1. maja na sklepanu drvenu platformu u dvorištu jedne od džamija u Drabgamu. Hiljade ljudi je došlo iz cele doline. Satima su uzvikivali njegovo ime: "Tigar! Tigar! Samir Tigar!"

Dečaci su se peli na drveće i po krovovima kako bi bolje videli. Drugi su se borili da se probiju kroz okupljene kako bi dodirnuli Samirovu bradu ili ga poljubili za rastanak. Mnogi su se zarekli da će se pridružiti pobunjenicima.

Jedna žena je pogledala more okupljenih i sumorno se nasmešila.

"Pobeđujemo", rekla je ona. "Ova tela su naš zalog."

© 2018 The New York Times

Ovaj tekst objavljen je u štampanom izdanju Njujork tajmsa na srpskom, koje se dobija uz svaki primerak Nedeljnika od četvrtka, 16. avgusta.


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.