NAUKA I TEHNOLOGIJA

Od ove Dankinje strepi Silicijumska dolina

Vestagerova je među potencijalnim kandidatima za predsednika Evropske komisije
Sara Lial
Datum: 19/07/2018

Od ove Dankinje strepi Silicijumska dolina

Evropska zvaničnica koja nema problem da se suoči sa američkih tehnološkim gigantima. Fotografija: Gabrijela Demčuk za Njujork tajms

KOPENHAGEN – Odluka Margret Vestager da ispita Eplovu planiranu kupovinu muzičke aplikacije Shazam možda za njene standarde deluje minorna. Kao evropski komesar za konkurenciju, Vestagerova je poznata po agresivnom vođenju velikih slučajeva protiv giganata Silicijumske doline, pa zato Shazam deluje kao manji posao, vredan manje od milijardu dolara. Ali ono što je Vestagerovu zainteresovalo u ovoj kupovini nije količina novca već količina podataka koji se prodaju. U informacionoj tehnologiji koja se rapidno širi, ona veruje da je kontrola podataka nova granica za regulatore.

"Trudimo se da razumemo različite zakone podataka – kako se koriste kao roba, kako utiču na tržište", rekla je ona. "Šta će se dogoditi sa podacima koje Epl kombinuje sa podazima sa Shazama?"

Margret Vestager, 50-godišnja Dankinja, možda je najpoznatiji svetski regulator. Poslednje četiri godine provela je istražujući američke tehnološke firme i nalažući im da plate milijarde dolara kazni i zaostalih poreza.

Njene presude protiv Epla, Fejsbuka, Gugla i Kvalkoma (Qualcomm) pozicionirale su Evropsku uniju a ne Vašington kao svetskog defakto regulatora velikih tehnologija – a od Vestagerove napravili regulatornu zvezdu.

Poslužila je kao inspiracija za glavni lik u jednoj danskoj televizijskog seriji. Njena predavanja su veoma popularna.

"Evropa radi na sprovođenju zakona, dok SAD to ne rade", rekao je Džeremi Stopelman, izvršni direktor kompanije Yelp. On smatra da su Amerikanci ispustili priliku kada su odlučili da ne podignu slučaj protiv Gugla 2013. (Yelp je dugogodišnji protivnik Gugla.)

Ironično, mnoge stavke parnice EU protiv Gugla dolaze od američkih kompanija koje traže pravdu u Evropi jer SAD nisu reagovale, rekao je on u mejlu.

Dok je globalni uticaj Vestagerove u porastu, njena politička sudbina je mutna. Jasno je stavila do znanja da bi želela da dobije drugi mandat kao komesar za konkurenciju, ali ne postoje garancije da će je danska vlada ponovo postaviti za komesara iduće godine.

Iako je to sve na dugom štapu, Vestagerova je među potencijalnim kandidatima za predsednika Evropske komisije, izvršne ruke Evropske unije. To je najmoćniji položaj u bloku – i mesto koje nikada nije držala žena ili neko njenog profila.

Ona odgovara populističkim impulsima levice, "David protiv Golijata" uverenju da je krajnje vreme da se neko suprotstavi velikim korporacijama. Ali je ne smatraju svi za herojskog regulatorskog ratnika.

Među onima koji je kritikuju nalaze se lideri američkih tehnoloških kompanija kojima smetaju i njen pristup i njene činjenice, republikanci u američkom Kongresu i neki članovi Trampove administracije.

"Ono što je fascinantno u vezi sa njenom ulogom jeste da su novi slučajevi parnica protiv trustova usmereni na podatke, a ne na marketinšku moć", rekao je Rendi Komisar, dugogodišnji direktor koji radi u Silicijumskoj dolini.

"Verujem da je evropski pristup bolji od američkog opuštenog pristupa. Američka ekonomija na neki način živi i umire po principu slobodnog tržišta i mislim da je ono što sad gledamo izobličavanje ekonomije slobodnog tržišta sa čime je veoma teško boriti se bez regulativa."

I drugi su počeli da slede Evropu. Brazil je pokrenuo parnicu protiv Gugla. "Dobro je što se globalno inspirišemo", rekla je Vestagerova.

Ekonomista po obrazovanju, odrasla je u Glostrupu, predgrađu Kopenhagena kao ćerka dvoje luteranaca. (Ona je pripadnik "Verujem u Boga a bojim se crkve" filozofije).

U politiku je ušla kada je imala 21 godinu, pridruživši se danskoj Socijalliberalnoj partiji koju je osnovao njen pradeda. Izabrana je u parlament 2001. i šest godina kasnije je postala parlamentarni lider partije. Napadali su je da je bila previše mlada, previše dosadna i žensko kada je Socijalliberalna partija izgubila polovinu mesta na izborima koji su usledili.

Partija joj se oporavila na izborima 2011. Kada je postavljena za ministra ekonomije i unutrašnjih poslova, insistirala je na nepopularnim sečama penzionog osiguranja i socijalne pomoći, a istovremeno je radila na podstrekivanju liberalnije politike prema migrantima.

Ima neprijatelja, naročito među grupom nezaposlenih radnika besnih zbog smanjenja njihovih beneficija. I dalje čuva skulpturu koju su joj dali, šake sa podignutim srednjim prstom, u svojoj kancelariji u Briselu kao podsetnik "da ćeš grešiti i da će ljudi imati drugačije mišljenje, i da sve to treba da bude deo tvog razumevanja sebe".

Njen suprug Tomas Džensen, profesor matematike i filozofije, živi u Kopenhagenu sa njihovom najmlađom, 15-godišnjom ćerkom. Dve starije ćerke su na koledžu.

U poslednje vreme razmišlja o moći – čemu služi, ko je ima, kako je koristi. "Pokret #MeToo je možda najvažniji katalizator", rekla je Margret Vestager. "Moć nije nešto što poseduješ, već samo nešto što pozajmljuješ."


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.