BIZNIS I FINANSIJE

Njih baš briga za “stezanje kaiša”: Portugalija prosperira bez mera štednje

Godine 2015. odustali su od žestokih mera štednje koje su im nametnuli evropski kreditori i ekonomija je krenula putem oporavka
Liz Alderman
Datum: 21/08/2018

Njih baš briga za “stezanje kaiša”: Portugalija prosperira bez mera štednje

Portugalija je 2015. prekinula sa smanjivanjem plata i ponudila pomoć preduzetnicima. Hoteli i prodavnice su se otvorili podstaknuti turizmom. Fotografija: Rodrigo Kardozo za Njujork tajms

LISABON – Ramon Rivera je jedva uspeo da pokrene svoj posao sa maslinovim uljem u regionu Alenteho u Portugaliji, kada je Evropu pogodila dužnička kriza. Ekonomija je propala, plate su smanjene a nezaposlenost se udvostručila. Vlada u Lisabonu je morala da prihvati ponižavajuću međunarodnu pomoć.

Ali onda, Portugalija je zauzela smeli stav: godine 2015. odustali su od žestokih mera štednje koje su im nametnuli evropski kreditori i ekonomija je krenula putem oporavka. Plate, penzije i socijalna davanja su povećani i vlada je počela da pomaže preduzeća.

Preokret vlade i spremnost da troši imali su moćan efekat. Kreditori su kritikovali potez, ali je čemer koji je pritiskao naciju tokom godina štednje počeo da nestaje. Poverenje u privatni biznis se povećalo. Proizvodnja i izvoz su se pokrenuli sa mrtve tačke, uključujući i Riverin posao.

"Verovali smo da će Portugalija izaći iz krize", rekao je Rivera, generalni menadžer kompanije Elaia. Ta kompanija se fokusirala na novu tehnologiju žetve i sada je jedan od najvećih proizvođača maslinovog ulja u Portugaliji.

Portugalija je prkosila kritičarima koji su insistirali na merama štednje kao odgovoru na ekonomsku i finansijsku krizu Kontinenta. Dok su zemlje od Grčke do Irske – neko vreme i sama Portugalija – pristale na to, Lisabon se opirao, pomogavši oživljavanje koje je prošle godine dovelo do najvišeg nivoa ekonomskog rasta u poslednjih deset godina.

Hoteli, restorani i prodavnice se masovno otvaraju zahvaljujući skoku turizma koji je prepolovio nezaposlenost. U lisabonskom kvartu Beato, na ruševinama fabrike osnovan je megakampus za startap kompanije. Boš, Gugl i Mercedes nedavno su otvorili kancelarije i centre za digitalno istraživanje, kolektivno zaposlivši hiljade ljudi.

Strane investicije u aero-prostor, građevinu i druge sektore su na rekordno visokom nivou. A tradicionalne portugalske industrije, uključujući tekstilnu i papirnu, ulažu u inovacije i podstiču izvoz.

"Ono što se dogodilo Portugaliji pokazuje da previše štednje produbljuje recesiju i stvara vrzino kolo", rekao je premijer Antonio Kosta. "Pronašli smo alternativu štednji, fokusirajući se na rast i više i bolje poslove."

Vlada je podigla plate u javnom sektoru, minimalac i penzije, pa čak je vratila i broj dana odmora na nivo pre krize, ignorišući primedbe kreditora poput Nemačke i Međunarodnog monetarnog fonda. Podsticaji za stimulisanje poslova uključuju pomoć u razvoju, poreske kredite i finansiranje malih i srednjih preduzeća.

Kosta je smanjenjem infrastrukture i drugih troškova, vratio dugovanja i sveo godišnji budžetski deficit na manje od jedan posto BDP-a, u poređenju sa 4,4% koliki je bio kada je on došao na vlast. Vlada je na putu da dostigne suficit do 2020, okončavši tako četvrt veka deficita.

Evropski zvaničnici sada priznaju da je Portugalija možda pronašla bolji odgovor na krizu. Nedavno su Lisabon nagradili tako što su portugalskog ministra finansija Marija Sentena postavili na čelo Evrogrupe, uticajnog kolektiva ministara finansija evrozone.

Ekonomski preokret imao je neverovatan uticaj na psihu Portugalije. Dok posle decenije rezova u Grčkoj vlada obeshrabrenost, oporavak je Portugaliji ulio poverenje. Pa ipak, njen uspeh je ranjiv. Rast se smanjuje posle 2,7% prošle godine, a Kosta drži javne investicije na 40-godišnjem najnižem nivou kako bi smanjio deficit.

Iako je plate u javnom sektoru vratio na prethodni nivo, one su se jedva pomerile sa nivoa pre krize. Minimalac od 580 evra mesečno jedan je od najnižih u evrozoni.

Sindikati u Portugaliji sada prete štrajkovima kako bi pritisli vladu da se još više odrekne mera štednje, poveća plate i dozvoli veću javnu potrošnju kako bi se smanjila nejednakost.

Vlada investicije usmerava u inicijative poput poreskih olakšica za strane kompanije i obuke za nezaposlene.

U Evori postoji fabrika na dva hektara koju je izgradio francuski proizvođač avio-delova Mecachrome. Privučen 2016. vladinim podsticajima i zajmovima Evropske unije, investirao je 30 miliona evra u aero-park. Roboti spajaju sitnu mehaniku za Erbas i Boing. Većina od 150 tehničara su bili na obližnjem birou za nezaposlene koji je pokrenuo intenzivan trening obuke sa vladom.

Kristijan Santos, zvaničnik fabrike, kaže da planiraju da unajme još 150 radnika i zarade milione kroz investicije u naredne tri godine.

"Stvari se dešavaju u Portugaliji. Ovde postoji entuzijastičan vajb", rekao je on.

© 2018 The New York Times

Ovaj tekst objavljen je u štampanom izdanju Njujork tajmsa na srpskom, koje se dobija uz svaki primerak Nedeljnika od četvrtka, 16. avgusta.


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.