NAUKA I TEHNOLOGIJA

Niko se uskoro neće potpisivati: Paraf na računu za plaćanje karticom odlazi u istoriju

Potpis, vekovima star način verifikovanja identiteta, rapidno nestaje
Stejsi Kauli
Datum: 18/04/2018

Niko se uskoro neće potpisivati: Paraf na računu za plaćanje karticom odlazi u istoriju

Potpisi će uskoro biti potrebni samo na velikim transakcijama poput kupovine kuća. Fotografija: Erika Bernstin

Gotovo deset godina, Dag Tejlor, menažer prodaje koji putuje do posla, je potpisivao račune za kreditne kartice crtežom psa koji maše repom.

Nijedan nikada od tih "potpisa" nije bio odbačen kao nevažeći.

Mreže kreditnihh kartica konačno su spremni da priznaju ono što je američkim kupcima i prodavcima bilo jasno godinama: potpisi nisu dobar način da se dokaže nečiji identitet. Ovog meseca, četiri najveće mreže - American Express, Discover, Mastercard i Visa - će prestati da ih traže kako bi se transakcija dovršila.

Potpis, vekovima star način verifikovanja identiteta, rapidno nestaje. Personalni čekovi su anahronizam. Pisma napisana perom i mastilom su retkost. Kada nestanu potpisi sa kreditnih kartica, potpisi će se koristiti u specijalnim prilikama: kada dogovorite ogromnu transakciju poput kupovine kuće ili kada tražite autogram poznate ličnosti - koji se sve češće zamenjuje selfijem. (Promena je izborna: prodavci će odlučivati da li im trebaju).

Kompnije koje izdaju kreditne kartice koje pokrivaju troškove lažnog trošenja, počele su pre više od deset godina da u kartice ubacuju mikročipove. Čipovi sadrže jedinstvene kodove za svaku transakciju zbog čega je sve teže kartice kopirati. Čipovi su duže vreme popularni u Evropi i Aziji.

"Potpis je prevažišao svoj korisni život", kaže Linda Kirkpatrik, izvršni direktor Masterkarda.

Bio je potreban gotovo vek da tehnologija nadvlada potpis. Platna kartica potiče još iz 1920ih, kada su radnje izdavale izgravirane metalne pločice sa koe su mušterijama omogućavale da na poček kupe robu.

Trideset godina kasnije, banke i trgovačke mreže su predstavile kartice koje su funkcionisale kod različitih prodavaca. Do kraja 1950ih, kupci su mogli da izađu iz kuće bez keša i kupuju namirnice, gorivo i večeraju sve na potpis.

Kada je onlajn kupovina postala popularna, izmišljen je nov sistem detektovanja prevara.

Mark Maklof, komičar iz Njujorka i njegov prijatelj Greg Benson postavili su na JuTjubu video koji živo opisuje koliko su potpisi na računima danas ignorisani.

Kupovali su po brojnim prodavnicama u Los Anđelesu potpisujući se lažnim imenima: Džastin Biber, Džesika Alba, Vin Dizel, Opra. Na jednom računu su čak napisali "Gospodin Lažno Ime".

Nijedan potpis nije odbačen.

"Petnaest godina ranije, deset godina ranije pogledali bi potpis i zatražili ličnu karto ako je delovao sumnjivo", kaže Malkof. "Sada nikoga nije briga. Potpis je najbeskorisnija, najnepotrebnija stvar".

© 2018 The New York Times


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.