SVET DANAS

Nemaština rađa depresiju: Grčku pogađa kriza mentalnog zdravlja

Bolnice koje pružaju pomoć pogođene su merama rezanja troškova
NIKI KITSANTONIS
Datum: 18/02/2019

Nemaština rađa depresiju: Grčku pogađa kriza mentalnog zdravlja

Zdravstveni radnici tokom štrajka u Atini 2017. Fotografija: Aris Mesinis/Agence France-Presse – Getty Images

ATINA – Dugogodišnja ekonomska kriza u Grčkoj uzela je svoj danak: stotine hiljada ljudi ostalo je bez posla, prihodi su opali, a porezi porasli. Nada za budućnost je raspršena.

Kriza je za Anu (68) imala razarajuće posledice. Njen muž, vozač autobusa u penziji, izvršio je samoubistvo u parku pre dve godine, kada je imao 66 godina, nakon što su penzije smanjene u više navrata.

“Stalno je pričao: ‘Radio sam toliko godina i šta sad imam? Kako ćemo preživeti?’”, priča Ana, koja je zamolila da se ne objavljuje njeno puno ime.

Stope depresije i samoubistava zapanjujuće su skočile otkada je Grčka u krizi.

“Mentalno zdravlje je značajno opalo u Grčkoj, a naročito je porastao broj obolelih od depresije”, saopštila je u izveštaju u novembru Dunja Mijatović iz Saveta Evrope.

To je dovelo do toga da su psihijatrijske bolnice i klinike prepune, a stopa samoubistava skočila je za 40 odsto u periodu od 2010. do 2015. godine. Organizacija za mentalno zdravlje Klimaka saopštila je da je broj ljudi koji su pozvali SOS telefon za prevenciju samoubistva porastao za 30 odsto protekle godine, a da se beleži i sve veći broj poseta centru za prevenciju.

Stopa samoubistava u Grčkoj je i dalje relativno niska za Evropu, sa pet samoubistava na 100.000 ljudi, dok je prosek u regionu 15,4 na isti broj stanovnika, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije za 2016. godinu.

Podaci takođe pokazuju da je broj samoubistava opao u 2016. i 2017. godini, a zatim naglo skočio u prvih deset meseci 2018. Grčko Ministarstvo zdravlja u novembru je oformilo grupe koje čine stručnjaci za mentalno zdravlje, a u planu su i obuke za lekare opšte prakse na kojima će učiti kako da kod pacijenata prepoznaju problem sa mentalnim zdravljem.

U Evangelizmosu, jednoj od najvećih državnih bolnica u Atini, desetine pacijenata lečilo se na hodnicima psihijatrijskog odeljenja u aprilu prošle godine. Sindikat zdravstvenih radnika letos se žalio da je na klinici smešteno dvostruko više pacijenata nego što to bolnički kapaciteti dopuštaju, a da su bolnički kreveti ubačeni i u hodnike i kancelarije.

“Bolnica je ličila na štalu”, kaže dr Ilijas Sioras, predsednik sindikata.

Psihijatrijska bolnica Dromokaitejo u Atini takođe je pretrpana, a u psihijatrijskoj bolnici Dafni, koja preuzima samo ozbiljne slučajeve, “očigledan je uticaj ekonomske krize na broj pacijenata koji su hospitalizovani”, kaže Spiridola Kalanci, direktorka bolnice, navodeći da je broj pacijenata samo u 2017. skočio za 9,6 odsto.

U izveštaju Saveta Evrope objavljenom u junu navodi se da su među poslednjim hospitalizovanim pacijentima “nezaposlene osobe, biznismeni koji su bankrotirali i roditelji koji nemaju sredstava da izdržavaju svoju decu”, a većina njih starija je od 40 godina i bez istorije mentalnih bolesti.

Ministarstvo zdravlja pokrenulo je pilot-program u bolnicama u Atini prošle godine koji ima cilj da osigura da u svakom delu glavnog grada u svakom trenutku bude operativna najmanje jedna psihijatrijska bolnica. Prošle godine u Grčkoj su otvorene tri nove psihijatrijske klinike, saopštilo je grčko Ministarstvo zdravlja, a u planu je otvaranje još 16 klinika.

U međuvremenu, sav teret pada na tri glavne psihijatrijske bolnice u Grčkoj – Dafni, Dromokaitejo i Psihijatrijsku bolnicu u Solunu. Zakon iz 2016. godine koji predviđa besplatno lečenje za pacijente koji nisu korisnici zdravstvenog osiguranja stvorio je sigurnosnu mrežu, kaže Spiridola Kalanci.

Sve veći broj pacijenata kojima je potrebna psihološka i psihijatrijska pomoć koincidira sa sve manjim brojem zdravstvenih radnika u psihijatrijskim ustanovama i sve nižim budžetom. Godišnji budžet za očuvanje mentalnog zdravlja u 2011. i 2012. godini je prepolovljen, a otada se dodatno smanjuje svake godine.

“Potpuno sam sâm, nema nikoga ko bi mogao da mi pomogne”, kaže dr Kristos Copelas iz bolnice Dafni i dodaje da dva doktora svakodnevno rade sa 35 do 40 pacijenata, a da je broj medicinskih sestara sve manji. “Sve dok ovom zemljom vladaju nezaposlenost i drugovi, posledice finansijske krize, ovaj problem neće nestati”, kaže dr Sioras. “Bojim se da će biti još gore.

© 2019 The New York Times

TEKST IZ NOVOG BROJA NJUJORK TAJMSA NA SRPSKOM JEZIKU, SVIM ČITAOCIMA NA POKLON UZ NOVI BROJ NEDELJNIKA KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA, 14. FEBRUARA


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.