NAUKA I TEHNOLOGIJA

Nećemo imati avione, imaćemo brodove: Aerodromi su nove žrtve klimatskih promena

Ekstremno vreme i porast nivoa mora predstavljaju hitnu pretnju mnogim od najprometnijih aerodroma na svetu
Hiroko Tabuči
Datum: 11/10/2018

Nećemo imati avione, imaćemo brodove: Aerodromi su nove žrtve klimatskih promena

Aerodrom Kansai, koji opslužuje Osaku, Kjoto i Kobe, bio je poplavljen posle naleta tajfuna u Japanu. Fotografija: Kentaro Ikušima/Novine Mainiči

Kada je moćni tajfun protutnjao Japanom ranije ovog meseca, putnici na međunarodnom aerodromu Kansai videli su užasnu prazninu: na mestu gde je trebalo da bude pista, videli su samo more.

Takođe su nakratko videli budućnost svetskih aerodroma izgrađenih na nižim nadmorskim visinama, koji su naročito ranjivi pred porastom nivoa mora i ekstremnim olujama koje su rezultat klimatskih promena. Četvrtina od 100 najprometnijih aerodroma na svetu nalazi se na manje od 10 metara iznad nivoa mora, pokazuju podaci Međunarodnog aerodromskog saveta i OpenFlightsa.

Dvanaest ovih aerodroma, uključujući one u Šangaju, Rimu, San Francisku i Njujorku, na manje su od pet metara iznad nivoa mora.

"Bili smo zarobljeni", rekao je Takajaki Kobta, veb-preduzetnik koji je planirao da se ukrca na avion za Honolulu iz Kansaija, velikog aerodroma na veštačkom jezeru pored Osake. "Morali smo da sačekamo da se oluja istutnji."

On je gotovo 36 sati pokušavao da pronađe način kako da ode sa poplavljenog ostrva, a taj zadatak je dodatno komplikovao brod koji se otkinuo sa veza i udario na most koji povezuje aerodrom sa Osakom, teško oštetivši put.

Pretnja porasta nivoa mora dolazi kao naplata duga industriji koja je jedan od glavnih pokretača klimatskih promena. Avio-putovanja čine oko tri procenta emisije gasova staklene bašte u svetu, ali su izvor emisija koji se najbrže razvija. S obzirom na trenutne trendove emisija kao posledica međunarodnog avio-saobraćaja će se utrostručiti do 2050, predviđa Međunarodnaa organizacija civilne avijacije.

Dok industrija avijacije pokušava da nađe način da ublaži posledice svog delovanja, takođe počinje da oseća efekte globalnog zagrevanja. Ekstremne vrućine mogu da prizemlje avione jer vreliji, razređeniji vazduh otežava poletanje. Promena klime takođe povećava broj turbulencija.

Niske oblasti duž vode dugo su smatrane idealnim mestima za piste i terminale jer avioni prilikom poletanja i sletanja nailaze na manje prepreka. Ali obala nudi malo prirodne zaštite od poplave ili jakog vetra.

Sve u svemu, ekstremno vreme i porast nivoa mora predstavljaju hitnu pretnju mnogim od najprometnijih aerodroma na svetu koji često nisu projektovani da se izbore sa posledicama klimatskih promena.

Uragan Sendi je 2012. poplavio sva tri njujorška aerodroma, napravivši haos u avio-saobraćaju koji je trajao danima. Tajfun Goni je 2015. zatvorio pistu na međunarodnom aerodromu Hongćao u blizini Šangaja. Najgore poplave u poslednjih 100 godina u Kerali, Indija, ubile su prošlog meseca više od 400 ljudi i na gotovo dve nedelje zatvorile regionalni aerodrom Kočin.

Znamo da će biti uticaja. I očekujemo da ti uticaji budu veoma ozbiljni”, kaže Majkl Rosel, zamenik generalnog direktora Međunarodnog saveta aerodroma, grupe koja predstavlja vazdušne luke širom sveta. “Uočavanje problema je prvi korak, a uočavanje ozbiljnosti problema drugi. Treći je, onda: Šta možemo da uradimo povodom toga?”

Aerodrom Kansai, koji opslužuje rastuće gradove kao što su Osaka, Kjoto i Kobe, i kojim je prošle godine prodefilovalo više od 28 miliona putnika, nalazi se pet kilometara od obale, na ostrvu građenom deset godina od ogromnih količina šljunka i peska.

Aerodrom, koji je otvoren 1994, izgrađen je u Zalivu Osaka delom da bi smanjio probleme sa bukom ali i da bi se izbegli protesti oko prava na zemlju sa kojima su imali probleme stariji aerodromi u Japanu poput Narite koja opslužuje Tokio.

Problemi su rano počeli. Inženjeri su očekivali da će ostrvo u proseku tonuti manje od trećine metra godišnje u narednih 50 godina od početka izgradnje, kako se morsko dno bude ugibalo pod težinom aerodroma. Ali ostrvo je u prvih sedam godina potonulo više od devet metara i nastavlja da tone, izgubivši 13 metara visine.

Tim tempom, bar jedna od dve piste biće potpuno poplavljena do 2058, navodi se u sumornim predviđanjima rada koje su 2015. napisali Golamreza Mesri, profesor civilnog inženjeringa na Univerzitetu u Ilinoju, i Dž. R. Fank, geotehnički inženjer. Sa porastom nivoa mora, naveo je Mesri, aerodrom će se i ranije naći pod vodom.

"Nećete imati aerodrom, imaćete jezero", rekao je on.

Kako bi izbegao plavljenje, aerodrom Kansai ispumpava vodu sa morskog dna ispod ostrva kako bi ubrzao proces sleganja. Glavni terminal leži na ogromnim šinama koje mogu da se podignu. Aerodrom koristi i ogromne pumpe koje isušuju piste posle obilnih kiša, a dodao je i niz morskih zidova oko ostrva.

Inženjeri su tvrdili da su zidovi dovoljno visoki da izdrže oluje jačine ogromnog tajfuna iz 1961. koji je nivo mora podigao za gotovo tri metra. Ali tajfun Džebi, koji je ubio 11 osoba, protutnjao je ovog meseca zapadnim Japanom izazvavši oluju visine tri metra, što je rekord za Zaliv Osaka. Talasi su prešli zidove aerodroma i poplavili pumpe.

Jošijuki Jamaja, predsednik operatera aerodroma, izvinjavao se na konferenciji za novinare 6. septembra.

"Spremili smo se za tajfun ali je tajfun bio daleko snažniji od očekivanog", rekao je. "Bili smo preterani optimisti."

© 2018 The New York Times

Ovaj tekst objavljen je u novom broju Njujork tajmsa na srpskom jeziku, koji se dobija na poklon uz svaki primerak Nedeljnika od četvrtka, 11. oktobra. Digitalno izdanje dostupno je na Novinarnici.


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.