NAUKA I TEHNOLOGIJA

Napravite popis kućnih buba da biste saznali koliko šestonogih cimera zaista imate

Domaćinstva sa kućnim ljubimcima imaju raznovrsnije insekte, kao i kuće gde su prozori češće otvoreni
Nikola Tvili
Datum: 16/12/2018

Napravite popis kućnih buba da biste saznali koliko šestonogih cimera zaista imate

Ilustracija: Hajdi Janger

"Počnite sa simsovima", kaže Rob Dan. "Plafonjere su takođe često groblje."

Primenjeni ekolog Državnog univerziteta Severne Karoline dr Dan poziva ljude da traže bube – i da ih fotografišu umesto da ih zgnječe.

Njegov projekat "Nikada niste sami kod kuće" ima cilj da prikupi bar 10.000 posmatranja artropoda – insekata i njihovih rođaka – iz celog sveta. Svi mogu da učestvuju uz pomoć onlajn platforme za identifikovanje prirode iNaturalist; jedini uslov je da se bube moraju posmatrati u kući.

U najgušće naseljenim gradovima, unutrašnji biom je veći od spoljašnjosti, bar kada je reč o podu. Pa ipak, naučnici ne znaju gotovo ništa o paucima, muvama i bubicama koje žive na njemu.

"Radova o bubašvabama i termitima ne manjka", kaže Mej Berenbaum, entomolog sa Univerziteta Ilinoj. "Ali postoji na stotine, potencijalno hiljade buba koje žive u domovima i koje su korisne ili makar neutralne a o kojima ništa ne znamo."

Čak je i dr Dan doskora ignorisao šestonoge cimere. Pre nekoliko godina, on i njegove kolege su odlučili da ispitaju 50 domova u Raliju, Severna Karolina, uključujući i njegov. "Tada bih vam rekao da imam četiri vrste paukova", priznao je on. "Kada smo pogledali, u mojoj kući smo pronašli 10 – i ispostavilo se da je to prosek."

I zaista, u nekim kućama u Raliju živelo je i više od 200 artropoda; dr Dan i njegov tim su sličnu količinu buba pronašli i u kućama u Švedskoj i Peruu.

Za Dana, kućno okruženje je iznenada postalo egzotičnije od Amazona i prepuno mogućnosti otkrića. Nekoliko insekata koje su on i drugi primetili bili su do sada nepoznati nauci, a čak su i oni koji su poznati ostali misterija. U mnogim slučajevima, stručnjaci nisu znali šta ta stvorenja jedu i odakle originalno potiču.

Njihovo neznanje bilo je toliko da je timu bilo potrebno više sati da pregleda jednu kuću.

Građansko-naučna aplikacija iNaturalist, sa korisnicima iz celog sveta, može da geolocira pa čak i identifikuje primerke na osnovu fotografija i uz pomoć veštačke inteligencije; ta aplikacija otvorila im je vrata u novi svet.

U julu, dr Dan je kreirao stranicu za svoj projekat i zamolio najaktivnije korisnike platforme da mu pomognu. Do oktobra, stranica je imala više od 3.000 unosa koji su predstavljali više od 800 vrsta i u projektu je učestvovalo više od hiljadu ljudi iz celog sveta.

Knjiške vaši, na primer, male su svetlobraon bube sa velikim očima. Niti su vaši, niti su ograničene samo na knjige. Hrane se skrobom, uključujući skrob iz knjigovezačkog lepka, ali više vole vlažnost kuhinje ili kupatila.

Neki od najinteresantnijih podataka stigli su iz tropa. Jedan rak-pauk, nazvan tako zbog svoje sposobnosti da ide postrance, može se naći svuda. Jedna od nezaboravnih slika pokazuje pauka sa dugim nogama kako stoji na četkici za zube.

Dr Dan želi da analizira kako su ove vrste globalno rasprostranjene. U Raliju, na primer, kuće koje je ispitao pune su buba koje su u Ameriku došle sa evropskim kolonizatorima.

Pojavili su se i drugi šabloni, logični ali i dalje intrigantni. Domaćinstva sa kućnim ljubimcima imaju raznovrsnije insekte, kao i kuće gde su prozori češće otvoreni.

Za naučnike koji vole bube, lepota projekta je očigledna. Ali šta je sa ukućanima koji bi radije zveknuli muvu nego što bi se divili njenim bojama?

Na primer, kada prskamo kuću pesticidima, mi ubijamo korisne paukove i ubrzavamo evoluciju otpornih bubašvaba i stenica. Pauci su korisniji jer se hrane insektima poput bubašvaba, uholaža, muva i moljaca, i retko grizu.

Dr Dan samo želi malo tolerancije i možda jedno manje čudo. "Neke od ovih vrsta su superkul", rekao je i opisao pauka koji svoj plen ubija tako što pljune na njega.

"Najbolje što možemo jeste da se nadamo da ćemo populaciju prikloniti vrstama koje su nam korisne a ne onim koje nam štete. Ali prvo moramo da razumemo koje su to vrste", rekao je dr Dan.

Ovaj tekst objavljen je u novom broju Njujork tajmsa na srpskom jeziku, koji se dobija na poklon uz svaki primerak Nedeljnika od četvrtka, 13. decembra. Digitalno izdanje dostupno je na Novinarnici.


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.