SVET DANAS

Muslimanska plaža gde veo i hidžab nisu dobrodošli

Žene mogu da nose bikini i da ne brinu o kršenju islamskih zakona
Vivijan Ji i Hvaida Sad
Datum: 12/10/2018

Muslimanska plaža gde veo i hidžab nisu dobrodošli

Na Bliskom istoku nisu retka kupališta rezervisana barem nekoliko sati za žene. Belvju Bič Klab u Džijehu omogućava konzervativnijim ženama da nose šta žele na plaži. Fotografija: Njujork tajms

DŽIJEH, Liban – Nazivaju je ženskom plažom. Ime je skromno; scena i ne toliko – bar ne kada se prođe muškarac na glavnoj kapiji i stigne do bronzanog peska i mora.

Hidžabi se skidaju sa glava, velovi sklanjaju sa lica. Farmerke i abaje nestaju i izranjaju maleni bikiniji, tankiniji i šortsevi. Pored azurnih talasa dve žene leže na stomaku na ležaljkama, sunčajući se. Svuda oko njih ulje za sunčanje blista na potamneloj koži.

Kada muškarac na džet-skiju prođe pored, žena spasilac ga zviždukom upozorava da produži dalje.

"Muškarci", kaže Nada, vozač školskog autobusa iz Bejruta dok izlazi na obalu, "toliko guše".

U Libanu, zemlji na obali Sredozemnog mora, javne plaže i one na kojima se plaća ulaz prostiru se od Tira na jugu do Tripolija na severu. Na bilbordima se vide manekenke u bikinijima kako promovišu sredstva za sunčanje.

Ali za mnoge muslimanke je "haram" – zabranjeno – da pokazuju svoja tela ispred muškaraca koji im nisu muževi. One koje i odu sa porodicom na plaže gde je dozvoljeno mešanje polova, peku se na suncu potpuno obučene.

Otuda ženske plaže poput ove, Belvju Bič Klaba u Džijehu, svega 20 minuta od Bejruta. Za 18 dolara dnevno, konzervativnije žene mogu neometano da uživaju na pesku u kulturno raznolikoj zemlji koja je nešto liberalnija od ostalih arapskih zemalja, sa 18 priznatih verskih sekti i burnim noćnim životom.

U Belvjuu se čini da ima podjednak broj oskudno odevenih kao i žena. Neke žene iz verskih ubeđenja nose više pokrivke na sebi. Druge, zbog stila ali i vrućine, zadovoljavaju se sa što manje odeće.

"Ovde sam slobodna da budem ja", kaže Rab Amhaz, 35-godišnja domaćica iz Beka doline. Pokazuje na svoj tankini i košulju dok sedi u vodi.

Nada, koja je počela da nosi veo kada se udala u 14. godini, nosi crno-beli top za kupanje uparen da crnim šortsom. "Na Fejsbuku izgledam potpuno drugačije", kaže dok zabacuje mokru kosu. "Ne biste me prepoznali."

Foto-aparati su zabranjeni kako bi se zaštitila privatnost korisnica plaže. Ali poseta nekolikim drugim libanskim izletištima pokazala je da nema previše razlika između plaža rezervisanih samo za žene i onih mešovitih. Ogovaranje i miris nargila ispunjavaju vazduh. Grickalice, voda i zaklon od sunca su najtraženiji.

U Belvjuu, muškarac naplaćuje karte ali drugim muškarcima ulaz nije dozvoljen. Žensko osoblje radi u kupatilima i na bazenu. Tu je i ženski di-džej, puštaju se hitovi egipatske pevačice Šerin Abdel Vahab i libanske pevačice Maja Jazbek.

Liban je država u kojima ljudi različitih veroispovesti dele kancelarije, naselja i kompanije, i u kojima bikiniji ozbiljno nadmašuju hidžabe. Možda je zato i logično što se ovakva ideja mogla roditi baš tu.

Ali ovakve stvari događaju se i drugde po Bliskom istoku, uključujući Ujedinjene Arapske Emirate i Bahrein, koji su mnogo konzervativniji od Libana.

U Belvjuu ne postoji nikakva verska struktura niti policija koja bi proveravala ko se kako oblači. Neke žene zato idu pokrivene na plažu kada su sa muževima, a skoro potpuno nage kada su same.

Rana Galajini, medicinska sestra iz Bejruta koja veo nosi od kada se udala sa 23, kaže: "Vera je široka. Sve je stvar ličnog izbora."

Njeni razlozi za nošenje jednodelnog odela za plivanje su prizemniji. "Da sam mršava, nosila bih bikini."

© 2018 The New York Times

Ovaj tekst objavljen je u novom broju Njujork tajmsa na srpskom jeziku, koji se dobija na poklon uz svaki primerak Nedeljnika od četvrtka, 11. oktobra. Digitalno izdanje dostupno je na Novinarnici.


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.