SVET DANAS

Misija Stivena Spilberga: Pričanjem priča protiv širenja mržnje

Fondacija je dosad arhivirala priče žrtava antisemitizma i zastupala ih, a odskora prikuplja i ono što Spilberg naziva "živim svedočenjem" žrtava modernog genocida
Piše: Adam Popesku / The New York Times International Report
Datum: 17/02/2019

Misija Stivena Spilberga: Pričanjem priča protiv širenja mržnje

Rozet Rago za Njujork tajms; Stiven Spilberg sa video-prikazom Pinčasa Gitera, Poljaka koji je preživeo Holokaust. Uspon antisemitizma motiviše fondaciju da i dalje prikuplja materijal

"Pinčas, koliko imaš godina", pitao je Stiven Spilberg ekran na zidu na kojem je prikazan stariji čovek u prirodnoj veličini koji je odgovorio u sekundi.

"Rođen sam 1932, pa možeš sam da izračunaš", odgovorio je Pinčas, sa poljskim akcentom.

"Rekao mi je da izračunam!", prasnuo je Spilberg u smeh. "Kako si preživeo kada je toliko drugih stradalo?"

"Kako sam preživeo?", čulo se sa ekrana. "Preživeo sam, verujem, zato što me je Bog čuvao."

Čavrljanje se nastavilo narednih pet minuta i, premda je veštačka inteligencija na ekranu nosila duh Spilbergovih ranijih filmova, cilj nije bio zabava, već obrazovanje.

Na ekranu osetljivom na zvuk nalazila se interaktivna biografija Pinčasa Gutera, poljskog Jevrejina koji je preživeo Holokaust i čija je priča deo ture koju Spilberg vodi kroz preuređene prostorije Fondacije U. S. C. Šoa, organizacije koju je režiser osnovao 1994. godine kako bi se prikupljala svedočenja onih koji su preživeli Holokaust.

Spilberg (72) ističe da je misija ove fondacije da se bori protiv mržnje koja je, kako je objasnio, postala opšte mesto na globalnoj ravni.

"Prisustvo mržnje uzima se zdravo za gotovo", kaže Spilberg. "Ne činimo ništa da mržnju zaustavimo."

Unapred snimljena video-konverzacija je deo serijala u kojem se koristi "playback" tehnologija koja omogućava posetiocima da razgovaraju sa 16 preživelih iz genocida. Iza Pinčasa, kao i ostalih preživelih, kriju se algoritmi zasnovani na specifičnim obrascima reči i više od 2.000 pitanja koja variraju od onih o Bogu do ličnih detalja.

Fondacija je dosad arhivirala priče žrtava antisemitizma i zastupala ih, a odskora prikuplja i ono što Spilberg naziva "živim svedočenjem" žrtava modernog genocida.

"Holokaust ne može biti izolovan", kaže reditelj. "Odlučili smo da snimatelje pošaljemo u Ruandu kako bi prikupili svedočenja. Oni su odatle otišli u Kambodžu, Jermeniju – radimo i kritične studije u Centralnoafričkoj Republici, u Gvatemali, Nankinški masakr. Trenutno prikupljamo svedočenja pripadnika naroda Rohindža u Mjanmaru i žrtava aktuelnog antisemitskog nasilja u Evropi. Širimo svoj dijapazon kako bismo obuhvatili što više oblika mržnje."

Prostor od hiljadu kvadratnih metara – koji je za javnost otvoren od novembra – impresivniji je i od početaka ove organizacije nakon što je 1993. godine ponovo objavljena "Šindlerova lista". Spilberg je poslao armiju snimatelja širom sveta da snime priče preživelih iz Holokausta. U vizuelnoj istorijskoj arhivi fondacije čuva se 51.000 snimaka, odnosno oko 115.000 sati. Još uvek ne postoje transkripti snimaka, ali fondacija je uložila deset miliona dolara u besplatnu onlajn platformu za istraživače, škole i javnost koja će početi da funkcioniše krajem ove godine.

Fondacija danas zapošljava 82 čoveka, a godišnji budžet iznosi oko 15 miliona dolara. Prikupljeni su milioni u donacijama. U novim prostorijama nalaze se video-svedočenja iz 65 zemalja na 43 jezika, uz skulpturu britanskog umetnika Nikole Entonija na kojoj su ispisane rečenice iz snimljenih svedočenja.

U skladu sa nasleđem osnivača, fondacija je producirala nekoliko filmova, uključujući i skorašnji dokumentarac "Devojčica i slika" o osamdesetosmogodišnjoj Siji Šukin, koja je prisustvovala ubijanju njene porodice u Nankinškom masakru 1937. godine. Film je režirala Vanesa Rot, čija je majka devedesetih godina radila kao intervjuer za fondaciju.

"Poslednje zbogom", prikaz virtuelne realnosti u muzejima Holokausta na Floridi, Njujorku, Ilinoisu i Kaliforniji, vodi publiku u koncentracioni logor Majdanek u Poljskoj koju su okupirali Nemci, a u ulozi vodiča je Pinčas Guter. Za prikaz gasnih komora i baraka upotrebljeno je na hiljade fotografija i 3D snimaka.

Uspon antisemitizma predstavlja dodatni podsticaj za ovu fondaciju.

"Ne samo da su ljudi voljni da zaborave Holokaust nego ga i poriču", kaže Aron Brajtbart, stariji istraživač u Centru Simon Vizental, organizaciji za ljudska prava koja sarađuje sa Spilbergovom fondacijom još od devedesetih godina. "Fondacija Šoa načinila je veliki doprinos borbi za očuvanje sećanja."

Obnavljanje fondacije poklopilo se sa ponovnim objavljivanjem "Šindlerove liste".

U recenziji filma 1993. godine za Njujork tajms, Dženet Mezlin napisala je: "Briljantno dorastao izazovu ovakvog materijala i uzbudljive kreativne inteligencije, Spilberg se postarao da ni on, a ni iko drugi o Holokaustu ponovo ne razmišlja na isti način."

Iako je "Šindlerova lista" digitalno remasterizovana u 4K rezoluciji, Spilberg kaže da "nije takao ni kadar". Originalna verzija filma dostupna je na Netfliksu.

I nakon četvrt veka, "Šindlerova lista" je kompleksni prikaz nacističkih horora.

"Bili smo zapanjeni činjenicom da je neko uopšte pokušao da snimi film o tome", rekla je Rene Fajerstoun (94) čija se priča nalazi među onima koje je prikupila fondacija.

Stiven Smit, direktor organizacije, kaže: "Svi misle da se Fondacija Šoa bavi pukim arhiviranjem prošlosti, ali ovde je reč o razumevanju empatije i korišćenju svedočenja kako bi se razgovaralo o tome."

© 2018 The New York Times

 

TEKST IZ NOVOG BROJA NJUJORK TAJMSA NA SRPSKOM JEZIKU, SVIM ČITAOCIMA NA POKLON UZ NOVI BROJ NEDELJNIKA KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA, 14. FEBRUARA

 

 


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.