NAUKA I TEHNOLOGIJA

Ljubičasti morski jež, bubašvaba okeana

Morski ježevi prete dragocenim podvodnim šumama
Kendra Pjer-Luis
Datum: 01/12/2018

Ljubičasti morski jež, bubašvaba okeana

Morski ježevi proždiru ključni habitat okeana u Kaliforniji ali i drugde. Fotografija: GABRIJELA ANGOTI-DŽONS/NJUJORK TAJMS

ALBION, Kalifornija – Jedne sive letnje subote neobična skupina komercijalnih ribara, rekreativaca-moreplovaca i ronilaca obučenih u neopren okupila se na misiji u uvali Albion, udaljenoj tri sata vožnje kolima od San Franciska.

"Naša meta danas je ljubičasti morski jež", rekao je Džos Ruso, ljubitelj ribolova koji je organizovao događaj. "Zli ljubičasti morski jež."

Pre pet godina ovakva tvrdnja o stvorenju veličine šljive sa bodljama dužine šest milimetara, bila bi apsurdna.

To je bilo pre nego što su oni uništili podvodne šume Severne Kalifornije.

Podvodne šume – grupacije braonkaste morske trave – na mnogo načina su jednako važne za okeane kao drveće za kopno. Poput drveća, one apsorbuju emisije ugljen-dioksida i dom su i hrana za čitav niz vrsta. Ali kada je zbog klimatskih promena broj morskih ježeva porastao 60 puta, morska trava je pojedena.

Opasnost se onda proširila van ovih voda: podvodne šume opstaju duž hladnijih obala svakog kontinenta osim Antarktika.

"Bilo bi kao da se jedna od onih predivnih listopadnih šuma pretvorila u pustinju", kaže Grečen Hofman, profesor Univerziteta Kalifornija u Santa Barbari. "I to u roku od pet godina."

Već sada, šume morske trave u Mejnu propadaju. A u Tasmaniji, morska trava pada kao žrtva epidemije morskih ježeva. Ovde u Albionu pokušavaju da izbegnu sličnu sudbinu.

Ronioci su krenuli na posao, skupljajući ježeve sa dna uvale u nadi da će tako morska trava, koje sada ima manje za 93 posto u Severnoj Kaliforniji, ponovo porasti.

Nestanak morske trave je priča o slomu prepletenog sistema ishrane i to je proces koji preti načinu života ljudi. Neki od prvih koji su digli uzbunu su komercijalni sakupljači crvenih morskih ježeva, kaže Sintija Katon, naučnik sa kalifornijskog Odeljenja za ribu i divljač.

Crveni morski ježevi su komercijalno isplativi jer ih ljudi jedu – odnosno njihove testise i jajnike. Ovaj delikates je ljubiteljima sušija poznatiji kao uni. Ali ljubičasti ježevi nadjačali su crvene u borbi za hranu. Bez pomoći, crveni ježevi su počeli da umiru od gladi. Time su prihodi od te vrste ribolova u Severnoj Kaliforniji pali sa 3,6 miliona dolara 2013. na manje od 600.000 tokom 2016. godine. Mnogi ribolovci su otišli dalje. "U luci je ostalo svega 10 do 15 momaka koji to rade", kaže Tramper dok sedi u baru u Fort Bragu gde mu je brod vezan. "A nekada ih je bilo sto."

Problem je počeo sa morskim zvezdama. Suncokret zvezde čiji kraci mogu da budu dugi i jedan metar, uglavnom jedu ljubičaste morske ježeve i tako kontrolišu njihov broj.

Ali 2013, morske zvezde su počele da umiru. Ni danas ne znamo zašto. Ali u isto vreme je topla struja prošla pored obala Aljaske, Britanske Kolumbije, Vašingtona i Oregona. Do 2014, ta topla voda je počela da se približava kopnu i proteže se duž obale od jugoistočne Aljaske do Meksika.

Stručnjaci i meštani su je nazvali "blob" i opstala je do 2016.

"Globalno zagrevanje koje su izazvali ljudi učinilo je celu situaciju ekstremnijom", kaže Nejtan Mantua, naučnik američke Nacionalne okeanske i atmosferske administracije. Više od 90 posto zagrevanja povezano je sa efektima staklene bašte koje emituju ljudi i koje okean apsorbuje i tako mu se povećava temperatura.

Blob je takođe usporio prelazak hladnijih voda i hrane iz dubine okeana do površine. Time je hrana za morsku travu, koja takođe voli hladnije vode, znatno smanjena.

U nedostatku predatora i lanaca ishrane, ljubičasti jež se pomamio, kaže Mark Kar, ekolog sa Kalifornijskog univerziteta u Santa Kruzu.

"Samo se postroje poput horde ludaka i projure grebenom, bukvalno uklonivši svaku algu", rekao je on.

Ljubičasti ježevi će sasvim sigurno opstati.

"Oni su poput bubašvaba okeana", kaže Sonke Mastrup, program menadžer u kalifornijskom Odeljenju za ribu i divljač. "Oni mogu da izdrže bez hrane mnogo više nego druga stvorenja."

U pokušaju da se morska trava oporavi, Ruso je prikupio više od 120.000 dolara grantova i ronioce kako bi organizovao akcije uklanjanja ježeva.

Cilj je, kaže dr Sintija Katon, da se stvore oaze morske trave, mesta gde će se ona bezbedno oporaviti, mesta bez ljubičastih ježeva.

"Postoji grupa ljudi koja veruje da može da promeni trajektoriju ovoga što se dešava u prirodi. Nadam se da je tako, ali sam skeptičan", rekao je Mastrup.

© 2018 The New York Times


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.