SVET DANAS

Libeskinova jelka u Rokfeler centru ima 50.000 svetiljki

Godine 2004, 250 kilograma teška zvezda od Svarovski kristala zamenila je zvezdu od fiberglasa ukrašenu zlatnim listom
Amanda Svačula
Datum: 11/12/2018

Libeskinova jelka u Rokfeler centru ima 50.000 svetiljki

Sastavljanje ovogodišnje zvezde koja je teška 400 kilograma i ima 70 šiljaka. Fotografija: Toni Luong za Njujork tajms

Danijel Libeskind, svetski poznati arhitekta koji je osmislio rekonstrukciju Svetskog trgovinskog centra prvi put je božićnu jelku u Rokfeler centru video kao tinejdžer 1961. godine, ubrzo pošto se iz Poljske preselio u Njujork, ali zvezda na njoj tada uopšte nije bila upečatljiva.

Sada, nakon dve godine intenzivnog dizajniranja, Libeskin, prvi arhitekta koji je dizajnirao Svarovski zvezdu, stvorio je 3D, 400 kilograma tešku arhitektonsku konstrukciju sa 70 šiljaka i tri miliona kristala i LED sijalicama za koje kaže da će emitovati zrake tako da će skulptura biti vidljiva iz svih uglova.

Kada je prvi put, kao dečak video jelku, vrh joj je bio popur bodlje. „Ovo nije bodlja. Ovo je prava zvezda“, rekao je on o svom delu.

Za svoju zvezdu koristo je kupaste kristale koji blistaju više od drugih vrsta i njegova skulptura ima 70 aluminijumskih deova i 140 LED sijalica koje joj daju blistavi sjaj.

Svarovski je 250 kilograma tešku zvezdu predstavio 2004. Ovogodišnja Libeskind-Svarovski kreacija možda je arhitektonski najnapredniji ukras za vrh jelke od formalizovanja godišnjeg kićenja jelke 1933. Ovogodišnja ceremonija otkrivanja održana je za 28. novembar a drvo će biti izloženo do 7. januara. Norveška omorika visoka 22 metra sa severa Njujorka biće okićena sa 50.000 svetiljki.

Sa zvezdom kao simbolom nade, božićna jelka je preživela svašta. U vreme Velike depresije 1931. godine radnici su podigli jelu na tada blatnjavom trgu na Božić. Bila je visoka šest metara i ukrašena girlandom.

Zvezda na vrhu je tokom godina menjala oblik, od bodljikavog obojenog drveta, do srebrne zbezde ili petokrake obrubljene sijalicama.

Godine 1951. drvo je ukrašeno sa 7500 crvenih, zelenih i belih sijalica i oko 2000 ljudi je prisustvovalo otkrivanju. Događaj je prvi put prenošen na TV-u a Kejt Smit je tada pevala Irving Berlinov „“White Christmas“.

Plastična zvezda visoka oko metar je 1955. godine stavljena na 20 metara visoku norvešku omoriku koja je na trg postavljena uz pomoć dizalive. Drvo je 1973. godine bilo prigušenije zbog energetske krize. Trube i fanfare su odjeknule Rokefeler centrom 1980. kada je rasveta na drvetu uključena dok je napolju bilo neuobičajeno toplo za to doba godine, 15 stepeni Celzijusa.

Rasveta je dobila dodatno na značaju posle napada na SAD 11. septembra 2001. Prva dama Laura Buš je u društvu gradonačelnika Rudolfa Đulijanija uključila svetka koja su okupala drvo crvenom, plavom i belom bojom.

„Ovo je pravi pozdrav herojima, tradicijama, snazi i jedinstvu Sjedinjenih Američkih Država“, rekao je Đulijani.

Godine 2004, 250 kilograma teška zvezda od Svarovski kristala zamenila je zvezdu od fiberglasa ukrašenu zlatnim listom i postala istinsko umetničko delo.

Sa prvim redizajnom Svarovski zvezde ove godine Libeskind kaže da se nada da će njegova verzija zvezde postojati kao „mikrokosmos grada koji isijava svetlost u svim pravcima“.

© 2018 The New York Times


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.