NAUKA I TEHNOLOGIJA

Leta bez leda na Arktiku? Bliža su nego što mislimo

Prosečna debljina netaknutog leda u oblastima koje su ovog leta proučene je oko jedan i po metar
Henri Fauntin
Datum: 12/11/2018

Leta bez leda na Arktiku? Bliža su nego što mislimo

Osoblje Stanice Nord čini šest vojnika na dvogodišnjem turnusu. Oni su sami i izolovani od oktobra do marta. Fotografija: Ester Horvat za Njujork tajms

Proteklih 40 godina, zahvaljujući satelitskim merenjima, naučnici znaju da se površina mora prekrivenog ledom na Arktiku smanjuje. Globalno zagrevanje je u poslednjih deset godina za 13% smanjio površinu leda u ovoj oblasti tokom leta, kada je na najnižem nivou. To je navelo neke istraživače na pomisa da bi Arktik do sredine veka tokom leta mogao da bude bez leda.

Ali naučnici isto tako žele da znaju i debljinu ledene kore jer, zajedno sa njenom provršinom, to im govori kolika je ukupna zapremina leda na Arktiku.

Prosečna debljina se takođe smanjila a topljenje višegodišnjeg leda ostavlja sve više površina prekrivenim tanjim, jednogodišnjim ledom. Vetrovi i struje takođe pomeraju stariji led van Arktika.

Merenje debljine leda je komplikovanije od merenja njegove površine. Tu pomaže evropski satelit Cryosat-2 koji koristi radar kako bi utvrdio izdignutost leda i samim tim i njegovu debljinu. Ali satelit najbolje radi zimi. Leti, kada se led topi on teško razlikuje led od otvorenog mora. ICESat2, NASAin satelit koji je lansiran u septembru omogućiće još preciznija merenja debljine leda ali će i on imati slična ograničenja leti.
Da bi ispunili tu razliku u podacima, neke vlade i druge grupe su sprovele kampanje letnjih merenja iz aviona. Najnovije su u julu i avgustu sproveli stručnjaci Instituta Alfred Vegener sa sedištem u Bremerhavenu, Nemačka.

Iz Stanice Nord, male danske vojne i naučne ispostave na Grenlandu, udaljene oko 925 kilometara od geografskog Severnog pola, stručnjaci su merili debljinu leda na Arktičkom okeanu i u Pojasu Fram koji odvaja Grenland od norveškog arhipelaga Svalbarda.

Program Vegener instituta, koji vodi Tomas Krumpen, stručnjak za morski led, koristi elektromagnetnu napraveu koja koristi proučava razliku u električnoj sprovodljivosti morske vode i leda i poredi je sa preciznim podacima o izdignutosti dobijenim uz pomoć lasera da bi proračunala debljinu ledene kore.

Počev od 2011, ova naprava u obliku torpeda nazvana EM-Bird se koristi iz aviona. Zakačena na kabl ona visi nekih 20 metara od površine dok avion, prerađeni i modifikovani DC-3, leti 100 metara više kako bi premerili mnogo širu oblast.

Ali nisko letenje iziskuje mnogo planiranja i dobru vidljivost. Zbog toga Vegener tim - koji je ovog leta angažovao dva pilota, inženjera, mehaničara i još jednog naučnika uz dr Krumpena - mnogo vremena provodi pričajući o vremenu.

„Za ovakvu vrstu letenja od suštinske važnosti su dobri meteorološki podaci“, rekao je on. „Potrebno je pronaći dobro mesto kako bi cela operacija bila što bezbednija“.

Stanica Nord iima šest vojnika na dvogodišnjim turnusima. Oni su sami i izolovani od oktobra do marta sa dva psa, koji su nekada vukli sanke, daa im prave društvo.

Kao i kod svake udaljene ispostave, i ovde postoje čudna pravila i rituali uključujući i godišnje pripremanje prasećeg pečenja posle koga sledi arktička verzija srednjovekovnih igara, a tu je i obaveza da svi nose odelo i kravatu za večeru subotom uveče.

U roku od petnaestak dana, tim dr Krumpena izveo je devet istraživačkih letova.

Preliminarne analize podataka pokazuju da se trend topljenja nastavlja. Prosečna debljina netaknutog leda u oblastima koje su ovog leta proučene je oko jedan i po metar, što je pad sa oko dva metra koliko je bilo sredinom dvehiljaditih.

„I dalje je mnogo tanji nego što je bio“, kaže dr Krumpen.

© 2018 The New York Times


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.