NAUKA I TEHNOLOGIJA

Ko podmeće požare u australijskoj divljini?

Ako vatra počne da se smiruje, lokalci tvrde da je neke od ptica potpiruju dodavanjem zapaljenih grana
Ašer Elbin
Datum: 17/02/2018

Ko podmeće požare u australijskoj divljini?

Crni sokoli. Holms rezervat u Darvinu, Severna Teritorija, Australija. Foto: Džef Vejlan

DARVIN, Australija - Kada sezona suše počne u tropskim savanama Severne Teritorije Australije, stočari počinju da paze na takozvane plamene sokole: jata crnih, braon i zviždećih sokola koji love u blizini požara i hvataju male životinje koje beže pred dimom i varnicama.

Ako vatra počne da se smiruje, lokalci tvrde da je neke od ptica potpiruju dodavanjem zapaljenih grana na nove lokacije.

Ptice nam zadaju mnogo problema, kaže Robert Redford, rendžer aborodžinskog porekla. "Mi napravimo blokade a ponekad ta prica izazove nov požar i nama napravi mnogo problema".

Ideja da ptice namerno manipulišu vatrom je u naučnim krugovima primjena sa skepsom. Ali nedavni rad objavljen u Žurnalu etnobiologije prikupiio je izveštaje o tri vrste ptica koje zbog lova izazivaju požare.

Tokom dve godine, orintolog Bob Gosford i Mark Bonta, asistent prirodnih nauka na Državnom univerzitetu Pensilvanije i njihove kolege, prikupljali su starije entografske izveštaje i intervjuisali šest očevidaca uključujući aboridžinske vatrogasce i akademike.

Svi su pričali o grabljivicama koje kradu upaljene grančice sa logorskih vatri i prenose ih i do kilometar dalje. Jedan vatrogasac prijavio je da je video jato koje je izazvalo požar u jednoj maloj dolini.

Svedočenja su pokazala i da se ptice ovako ponašaju prvenstveno kada požari počnu da se gase.

Za sada nije jasno koliko je ovo ponašanje uobičajeno - i da li uopšte postoji. Do sada, nije snimljena nijedna fotografija ili video snimak ptica koje podmeću požare.

Čak i bez direktnog dokaza nekada skeptični orintolozi sada ova istraživanja i svedočenja smatraju interesantnim.

Grabljivice su poznate po "pametnim" pristupima lovu, uključujući praćenje vozila koja mogu da uplaše plen, kaže Stiv Debus, predavač na Univerzitetu Nju ingland u Armidejlu, Australija.

Crni sokoli imaju reputaciju da su naročito pametni. Dr Debus kaže da umeju da nađu hranu u školskim dvorištima "čak iz ruku dece i koriste mrvice na stolovima za piknik da ulove ribu koja je unutar njihovog opsega lova".

Dr Bonta veruje da širenje vatre nije toliko primećeno jer samo nekoliko ptica u velikom jatu to umeju da urade.

"Znimljivo je da nismo dobili kredibilne izveštaje od turista ili drugih kojima se jednostavno posrećilo", kaže. "Čini mi se da je potrebno provesti dosta vremena u divljini i prilično blizu požarima da biste to videli"

Aboridžini odlično poznaju divlljinu. Ideja da neke ptice šire vatru je uobičajena među starosedeocima, kaže Bonta.

On i Gosford planiraju ekspediciju u maju kako bi proveli vreme sa rendžerima u nadi da će uspeti da dokumentuju to ponašanje ptica. Tim takođe planira da sarađuje sa aboridžinskim autorima kako bi ubacili i starosedelačka znanja o orintologiji u svoj rad.

Vatra je dugo vremena način obrađivanja zemlje kod Aboridžina. Kontroisani požari oblikuju šume i savane da budu pogodni za lov i poljoprivredu. Možda australijski sokoli samo imitiraju sličan proces. Ili možda, kao što kažu Aboridžini, aktivnosti ptica daju ljudima ideju. "Drago mi je da sada drugi pričaju o koevoluciji i uče od ptica", kaže Bonta. "Vatra možda i nije toliko jedinstvena ljudima".

© 2018 The New York Times


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.