BIZNIS I FINANSIJE

Kalifornija je danas peta ekonomija sveta

Ekonomija Kalifornije je otišla u stratosferu ali ne bez muke. Paralizovan saobraćaj je jedan od simptoma; apsurdno visoke cene kuća su drugi
Tomas Fuler
Datum: 14/06/2018

Kalifornija je danas peta ekonomija sveta

Liberalni pristup pomaže rastu ekonomije, ali su neki zapostavljeni. Fotografija: Džim Vilson/Njujork tajms

SAN FRANCISKO – Kada je pre dve godine saobraćajna agencija rekla da su gužve na velikom auto-putu u Zalivskoj oblasti San Franciska stvar prošlosti, to nije bila dobra vest. "Prvi put su se jutarnji i večernji špicevi spojili", rekao je portparol agencije, "stvorivši konstantno zagušen put od 5.30 izjutra do gotovo 20 sati uveče".

A stvari su se samo pogoršale.

Ekonomija Kalifornije je otišla u stratosferu ali ne bez muke. Paralizovan saobraćaj je jedan od simptoma; apsurdno visoke cene kuća su drugi. Jedna osoba je osmislila brzu formulu računanja cena kuća u Zalivskoj oblasti: pogledajte koliko slična kuća košta u Minesoti i onda dodajte milion dolara. Uobičajen prizor je da se straćara u običnom kvartu prodaje po sedmocifrenim cenama, samo da bi potom bila srušena.

Kalifornija je nedavno zabeležila još jedan rekord, a on odražava lepši deo uspeha ove američke države: ako bi država bila nezavisna zemlja, njena ekonomija bi bila peta po veličini na svetu, ispred Britanije. Kalifornija je već jednom bila na tom mestu ali je pre desetak godina, tokom Velike recesije, pala sa te pozicije.

Sa cvetanjem države počeo je da se usvaja liberalni narativ o razvoju – da država može da ima i veliku vladu i cvetajuću ekonomiju. Suprotnost tome su konzervativci iz Teksasa: velika ekonomija koja se brzo razvija i veoma mala vlada.

Kalifornija ima stroge zakone o zaštiti prirodne sredine, progresivni poreski sistem i dosta visoku minimalnu cenu rada od 10,50 dolara po satu koja bi do 2023. trebalo da poraste do 15 dolara. Država prima imigrante, slavi svoj etnički i lingvistički diverzitet i aktivno se bori protiv klimatskih promena. A uz sve to, ekonomija cveta.

"Podigli smo poreze na prihode i uveli veoma visoke kazne kako bismo smanjili emisije gasova staklene bašte", kaže Stiven Levi, direktor Centra za kontinuirane studije ekonomije Kalifornije. "Ništa od toga nije umanjilo privlačnost ove države."

Ekonomski uspeh Kalifornije naglašava smelost države i njeno protivljenje predsedniku SAD Donaldu Trampu. Nedavno su se guverner i tužilac suprotstavili harangi Trampove administracije rekavši, na konferenciji za novinare u Sakramentu, da je "suštinski krenuo u rat protiv Kalifornije".

Kalifornija nije jedina američka država kojoj ide dobro. Federalni biro za ekonomsku analizu sastavio je mapu koja pokazuje šablone prosperiteta u Americi. Ekonomije država poput Kanzasa i Luizijane blago su opale prošle godine, dok su one u zapadnim državama procvetale: ekonomija Nevade porasla je za 3,5 procenata, Vašingtona za 4,4 a Arizone za 3,2 procenta.

Čak i među uspešnim susedima, Kalifornija, gde je ekonomija prošle godine porasla za tri procenta, ističe se raznolikošću i veličinom svoje ekonomije. Svi sektori su doprineli ekonomskom razvoju države osim poljoprivrede, govori Irena Asmundson, državni ekonomista. Finansijske službe i nekretnine su na prvom mestu, pa čak je i manufaktura za koju se često tvrdi da je u padu u Americi, blago porasla doprinevši sa 10 milijardi dolara prihodima države od 127 milijardi.

"Većinom su ovo relativno male firme koje su veoma specijalizovane", kaže Irena Asmundson o rastu manufakturnih delatnosti.

Još jedan barometar uspeha je broj ljudi na aerodromima u Kaliforniji, naročito regionalnim. Aerodromi na Long Biču, u San Hozeu, San Luis Obispu i Sonomi su 2017. prijavili dvocifreni porast broja putnika.

Silicijumska dolina je značajan faktor uspeha Kalifornije. Jedan od tehnoloških giganata države, Apple, doneo je pet puta više prihoda tokom protekle fiskalne godine – 229 miliona dolara – od celog Vajominga.

Sav taj novac koji se sliva u tehnološki sektor i industriju zabave ima veliki uticaj na bogatstvo države, povećavši sredstva koja troše radnici, i to ne samo oni koji direktno rade u tim industrijama.

Fejsbuk je prošlog meseca saopštio da je prosečna plata njihovih zaposlenih 240.430 dolara godišnje. Ali šef vatrogasaca u San Ramonu takođe pristojno zarađuje sa godišnjom platom i benefitima od 516.344 dolara koliko je zabeleženo 2016, navodi se na sajtu Transparent California. A gotovo 200 policajaca u državi zarađuje više od 300.000 dolara godišnje, uključujući prekovremeni rad i beneficije.

Ali ne uživaju baš svi u tom prosperitetu. Tokom 2017. u Kaliforniji je zabeležen najbrži rast beskućnika, više nego u bilo kojoj drugoj državi (14 procenata), a najveći broj njih spava napolju, 68 procenata od 134.000 koliko ih je zabeleženo.

Svaki ekonomski bum s vremenom ostane bez snage i neki u Kaliforniji kažu da se raduju odmoru od ovog. Vilijam Ju, ekonomista na Univerzitetu Kalifornije, prisetio se jedne panel-diskusije pre mesec dana sa investitorima u nekretnine.

"Jednog od njih su pitali da li se brine zbog dolaska recesije, na šta je on odgovorio da ne samo što se ne brine već joj se i raduje", kaže Ju.

Zašto? Jer će moći da kupi jeftino kuće.

© 2018 The New York Times

Ovaj tekst objavljen je u novom broju Njujork tajmsa na srpskom jeziku, koji se dobija na poklon uz svaki primerak Nedeljnika od četvrtka, 14. juna.


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.