NAUKA I TEHNOLOGIJA

Kako to rade botovi: Crno tržište influensera na društvenim mrežama

Mnogi nalozi poznatih ličnosti na društvenim mrežama imaju lažne sledbenike
Napisali Nikolas Konfesore, Gabrijel J. X. Dens, Ričard Haris i Mark Hansen
Datum: 22/02/2018

Kako to rade botovi: Crno tržište influensera na društvenim mrežama

Lokal na Sedmoj aveniji koji koristi kompanija Bytion. Fotografija: Dejv Sanders za Njujork tajms

Prava Džesika Ričli je tinejdžerka iz Minesote. Kada je na Fejsbuku ili Tviteru, žali se kako joj je dosadno ili razmenjuje šale sa prijateljima. Povremeno postavi selfi sa pačjim licem.

Ali na Tviteru postoji verzija Džesike koju nijedan njen prijatelj ne bi prepoznao. Dve Džesike dele ime, fotografiju i biografiju, ali druga Džesika na svojim nalozima prodaje investicije u kanadsko tržište nekretnina, kriptovalute i radio-stanicu u Gani. Lažna Džesika retvituje na arapskom i indonežanskom, jezicima koje prava Džesika ne govori. Džesika je 17-godišnja srednjoškolka, a lažna promoviše pornografiju.

Svi ovi nalozi pripadaju američkoj kompaniji "Devumi" koja je zaradila milione dolara na svetskom tržištu varajući na društvenim mrežama. "Devumi" sa sedištem u Vest Palm Biču na Floridi prodaje Tviter sledbenike i retvitove svakome ko želi da ispadne popularniji ili ima nekog onlajn uticaja. Sa bazom od najmanje 3,5 miliona automatizovanih naloga, kompanija mušterijama nudi više od 200 miliona Tviter sledbenika, pokazala je istraga Njujork tajmsa.

Najmanje 55.000 naloga koristi imena, profilne fotografije i druge lične detalje pravih korisnika Tvitera, uključujući i maloletna lica, pokazala je Tajmsova analiza. "Ne želim da moja slika i moje ime budu povezani sa tim nalogom", kaže Ričlijeva koja sada ima 19. "Ne mogu da verujem da bi neko platio za to. To je užasno."

Ovi nalozi su lažan novac u cvetajućoj industriji onlajn uticaja i bukvalno ulaze u sve industrije gde se masovna publika - ili makar iluzija publike - mogu unovčiti. Prema nekim proračunima, od 48 miliona aktivnih korisnika Tvitera, gotovo 15 procenata su automatizovani nalozi osmišljeni da simuliraju stvarne ljude. U novembru Fejsbuk je otkrio da je imao najmanje dva puta više lažnih korisnika nego što je ranije procenjeno, nagovestivši da 60 miliona lažnih naloga postoji na najvećoj društvenoj platformi na svetu.

Ovi lažni nalozi, poznati kao botovi, mogu da utiču na reklamiranje, preoblikuju političke debate, prevare poslovne ljude i unište reputacije. Njihovo kreiranje i prodaja potpadaju pod sivu pravnu zonu. Dok Tviter i druge platforme zabranjuju kupovinu sledbenika, desetine sajtova ih prodaje.

Osnivač "Devumija" German Kalas (27) demantuje da njegova kompanija prodaje lažne sledbenike i kaže da ne zna ništa o identitetima ukradenim od lažnih korisnika. "Optužbe su lažne", rekao je Kalas u mejlu u novembru.

Tajms je pregledao poslovne i sudske izveštaje koji pokazuju da "Devumi" ima više od 200.000 mušterija, uključujući TV zvezde, sportiste, pastore i modele. Za sitan novac "Devumi" im nudi sledbenike, preglede na Jutjubu i slušanja na Saundklaudu - hosting sajtu za muziku, kao i preglede na LinkedInu, sajtu za profesionalno povezivanje. Glumac Džon Legvizamo ima "Devumijeve" pristalice. Kao i kompjuterski milijarder Majkl Del i nekadašnji profesionalni ragbi igrač Rej Luis. Keti Ajrland, nekadašnja manekenka kupaćih kostima koja predsedava carstvu od pola milijarde dolara, ima stotine hiljada "Devumijevih" pristalica. Čak i članica Tviterovog odbora direktora Marta Lejn Foks ima nekoliko.

U trenutku kada se Fejsbuk, Tviter i Gugl bore sa političkim manipulacijama i lažnim vestima, "Devumijevi" lažni sledbenici služe kao fantomski vojnici u onlajn političkim borbama. "Devumijeve" mušterije su i pristalice i žestoki kritičari američkog predsednika Donalda Trampa. Urednik kineske novinske agencije Sinhua platio je "Devumiju" za stotine hiljada pristalica i retvitova koje je njegova zemlja zabranila, ali ih vidi kao forum za slanje propagande u inostranstvo. Savetnik predsednika Ekvadora Lenjin Moreno kupio mu je desetine hiljada pristalica.

Kristin Bins, portparolka Tvitera, kaže da oni uglavnom ne suspenduju korisnike za koje se misli da kupuju botove. Za razliku od nekih drugih kompanija, Tviter ne zahteva da nalozi budu povezani sa stvarnom osobom. Takođe dozvoljava automatizovaniji pristup od drugih kompanija olakšavši tako kontrolu nad većim brojem naloga.

"Društveni mediji su virtuelan svet pun polubotova i polustvarnih ljudi", kaže Rami Esaid, osnivač "Distil netvorksa", kompanije za sajber bezbednost specijalizovane za uklanjanje botovskih mreža. "Ne možete nijedan tvit da prihvatite sa punim poverenjem. I ništa nije kao što izgleda."

 

Ekonomija uticaja

Prošle godine tri milijarde ljudi logovalo se na društvene mreže. Kolektivna čežnja za povezanošću stvorila je novi statusni marker: broj ljudi koji vas prate, lajkuju ili frenduju. Za neke, ovaj virtuelni status je valuta u stvarnom svetu. Pristalice odlučuju ko će ih unajmiti i koliko će ih platiti.

Broj sledbenika od suštinske je važnosti za takozvane influensere, trendsetere i Jutjub zvezde koji dobijaju milijarde dolara za sponzorisanje nekog brenda. Prema podacima "Kaptiv8", kompanije koja povezuje influensere sa brendovima, influenser sa 100.000 pratilaca može da u proseku zaradi 2.000 dolara po promotivnom tvitu, a influenser sa milion sledbenika oko 20.000 dolara.

Većina "Devumijevih" kupaca prodaje proizvod, uslugu ili sebe na društvenim medijima. Keti Ajrland ima preko milion sledbenika na Tviteru koji često koristi da promoviše kompanije sa kojima ima ugovore. U januaru prošle godine, Ajrlandova je imala svega 160.000 sledbenika. Narednog meseca, zaposleni u brending agenciji čiji je ona vlasnik, Sterling/Vinters, potrošio je 2.000 dolara za još 300.000 sledbenika, stoji u "Devumijevim" podacima. Portparolka kaže da je zaposleni delao bez odobrenja Ajrlandove. Slično je Lejn Foks, britanska pionirka e-trgovine, članica parlamenta i Tviterovog borda direktora, optužila "odmetnutog zaposlenog" za niz kupovina pratilaca.

Markus Holmund, mladi frilens pisac, u početku je bio oduševljen kada ga je "Vilhelmina", međunarodna modeling agencija, unajmila da uređuje društvene mreže. Ali kada se broj pratilaca "Vilhelmine" na Tviteru nije povećao dovoljno brzo, on kaže da mu je nadređeni naložio da kupi sledbenike ili nađe drugi posao. (Portparol "Vilhelmine" je odbio da komentariše.)

Britanski tabloid San nedavno je objavio priču o bratu i sestri Arabeli i Džadinu Dahou koji zarađuju 100.000 dolara godišnje kao influenseri i sarađuju sa brendovima poput Amazona, Diznija i Nintenda. Arabela koja ima 14 godina tvituje pod nadimkom Amazing Arabella. Ali njen i nalog njenog brata podržani su hiljadama retvitova koje je kupila njihova majka i menadžerka Šadija Daho, pokazali su podaci "Devumija".

 

Kupovina botova

Marketinški konsultanti kupuju pratioce za svoje klijente, a ponekad i za sebe. Džitendr Sedev, koji sebe naziva "najvećim selebriti brending autoritetom", počeo je 2015. da kupuje stotine hiljada lažnih pratilaca od "Devumija". Nije odgovorio na zahtev za komentarom. Ali je u svom nedavno objavljenom bestseleru The Kim Kardashian Principle: Why Shameless Sells (Kim Kardašijan princip: Zašto se bestidnost prodaje) pružio drugačije objašnjenje svog sve većeg broja pristalica. "Broj pratilaca mojih naloga je eksplodirao", rekao je on i dodao da je razlog tome što je otkrio prvu tajnu uticaja poznatih: "Autentičnost je ključna."

Među sledbenicima koji su dostavljeni Sedevu je i Ričlijeva, odnosno njena kopija. Nalog lažne Ričlijeve bio je deo narudžbine za stotine "Devumijevih" pristalica. Klaj Stanen, zvezda TV serije "Oteti", ima lažne pratioce, kao i francuski zabavljač DJ Snejk i Ajrlandova.

Lažna Ričlijeva je retvitovala najmanje pet naloga povezanih sa iskusnim pornografom Donom Lilom koji tvituje kao ŽPornoDan. Lil, koji je kupio najmanje 150.00 pristalica od "Devumija" u poslednjih nekoliko godina, u mejlu navodi da kupovina sledbenika generiše više nego dovoljno novca da se trošak isplati. Kazna ga ne brine. "Ako bi Tviter proterao sve koji to rade, retko ko bi ostao", dodao je.

 

Lanac društvene podrške

Na internetu postoje sajtovi gde se anonimni tvorci botova povezuju sa prodavcima poput "Devumija" i masovno prodaju sledbenike, lajkove i šerove za brojne društvene medije.

"Devumi", kaže jedan bivši zaposleni, uzima botove od različitih tvoraca botova zavisno od cene, kvaliteta i pouzdanosti. Za samo nekoliko godina "Devumi" je prodao oko 200 miliona Tviter sledbenika najmanje 39.000 mušterija, što je trećina od preko šest miliona dolara vrednih prodaja u tom periodu.

Neki kritičari veruju da Tviter ima poslovnih razloga zašto ne uklanja preterano agresivno botove. Kompanija ima problema sa povećanjem broja korisnika, za razliku od rivala poput Fejsbuka i Snepčeta. A spoljni saradnici su doveli u pitanje procene o broju korisnika koji su zapravo botovi.

"Radimo sa potpuno neuređenim, zatvorenim ekosistemima koji ne prijavljuju ovakve stvari", kaže Esaid, stručnjak za sajber bezbednost. "Imaju razlog da dopuste da se to dešava. Žele time da upravljaju do tačke koja neće biti očigledna, ali žele i da zarade na tome."

© 2018 The New York Times


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.