SVET DANAS

Kako stabilizovati vekovima stare crkve od ćerpiča?

Jaki zemljotresi 2007. i 2009. ubili su stotine ljudi u Peruu i uništili mnoge istorijske građevine
Mišel Donahju
Datum: 04/12/2018

Kako stabilizovati vekovima stare crkve od ćerpiča?

Crkva Santijaga Apostola izgrađena u Peruu 1681. ojačana je pošto je oštećena u zemljotresima. Fotografija: Anđela Ponsi za Njujork tajms

U mestu Kunjo Tambo, podignutom na visini od gotovo 4.000 metara u peruanskim Andima stoji Crkva Santijaga Apostola koju su od blata sazidali Španci 1681. i koja je od tada preživela brojne zemljotrese.

Ali posle više od jednog veka drmusanja, crkva je u 21. vek ušla sa zidovima koji se urušavaju, propalim i krtim, drvenim krovom koji curi. Murali na unutrašnjim zidovima počeli su a se ljuspaju a slobodnostojeći zvonik na centralnom trgu sela poprimio je gotovo zusovski zvuk. Crkva je psotala previše opasna za redovno održavane službi što je teško pogodilo ovaj katolički gradić.

Kunjo Tambo nije jedini. Jaki zemljotresi 2007. i 2009. ubili su stotine ljudi u Peruu i uništili mnoge istorijske građevine. Opasnost po ove zgrade i ljude koji žive u blizini motivisala je konzervatore i arhitekte da smisle načine kako da očuvaju graevine.

Projekat seizmičkog retrofitinga pokrenut na inicijativu Geti konzervacionog instituta iz Los Anđelesa proučava tradicionalne prakse stabilizovanja struktura u oblastima sklonim zemljotresima.

„Želeli smo da znamo da li su te tehike efikasne. Da li te tehnike funkcionišu sa inženjerske tačke gledišta“, rekao je Danijel Torealva, jedan od inženjera-istraživača projekta sa Papskog katoličkog univerziteta Perua. „I kako ove tehnike uključiti u izgradnju?“

Kroz jednogodišnju seriju radionica u Kunjo Tambu koja je počela u avgustu, Getijev tim je radio sa stanovnicima ovog kečua sela kako bi sproveli jeftinije i tehnički manje zahtevne popravke za koje se nadaju da će postati standard koji će ovakve strukture od ćerpiča učiniti bezbenijim i otpornijim. Ako se ove tehnike pokažu efikasnim i pristupačnim u Crkvi Santijaga Apostola i nekolicini drugih, ovaj pristup bi mogao da se koristi i za ojačavanje zgrada u celom svetu.

Ćerpič je jedan od najčešće korišćenih građevinskih materijala. Procenjuje se da oko 30 posto svetske populacije, od Afrike i Indije do delova Evrope živi u zemljanim strukturama.

U Peruu, gde se ćerpič koristio još pre dolaska Inka, milioni ljudi žive u zgradama napravljenim od zemlje.

Ali mnoge oblasti gde preovladava zemljana arhitekture su i seizmički aktivne. A teški, kabasti, porozni čerpić je sklon rušenju u zemljotresima.

Da bi smislili strategiju ojačavanja Kunjo Tambo crkve mešavinom novih potpora, Torealva i tim inženjera sproveli su 300 puta manji fizički test tehnika koje su peruanski zidari koristili vekovima.

Onda, u saradnji sa Paulo Lourencom, inženjerom sa Univerziteta Minho u Portugalu, tim je napravio detaljni virtuelni model crkve. Testirali su zgradu kroz više simulatora i uz upotrebu različitog aranžmana ojačanja i različitih nivoa seizmičkog stresa.

To je rezultirali planom da se crkva opremi sa 11 novih potpornih greda koje idu po širini građevine i sa novom gredom ispod krova i tri „proteze“ u obliku slova L koje su umetnute u svaki ugao da bi držale zidove. Sve grede i proteze napravljene su od drveta eukaliptusa.

Uz obnovljene kamene temellje, nove cigle od čerpića, tri ova potporna zida i novi krov u obliku slova A, neki delovi crkve i zvonik obmotani su nekom vrstom najlona i onda prkrieni gipsom za ekstra pdršku. Murali su takođe konzervirani.

Projekat košta oko 1,5 miliona dolara i gotovo je udvostručio seizmičku otpornost crkve - prevazišavši peruanske građevinske standarde, kaže Torealva.

„Konstrukcije od ćerpiča uvek su bile kategorizovane kao nepoznat materijal na koji ne mogu da se primene zakoni inženjeringa“, rekao je dr Lourenco. „Ovde smo pokazali da ove tradicionalne tehnike arhitekte i inženjeri mogu da primene u celom svetu“.

© 2018 The New York Times


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.