SVET DANAS

Kako se operske kuće bore za opstanak

Sve manji broj pretplatnika dodatno ugrožava sve lošije ekonomsko stanje operskih kuća, ali i značajno utiče na način na koji će one funkcionisati i kakav će biti njihov program
Piše: Majkl Kuper / The New York Times International Report
Datum: 07/02/2019

Kako se operske kuće bore za opstanak

Velike operske kuće prilagođavaju se novoj ekonomskoj stvarnosti usled sve manjeg broja pretplatnika; Fotografije: Viten Sabatini za Njujork tajms

Do 2001. godine, Lirska opera u Čikagu rasprodavala je više od sto odsto svojih kapaciteta.

Nisu oni gurali zaljubljenike u operu u prolaze svoje operske kuće.

Ne, Lirska opera rasprodala bi sva mesta svojim pretplatnicima koji bi zatim karte koje ne mogu da iskoriste donirali nazad operskoj kući, a ova bi mogla da ih preproda, i to je uglavnom radila vrlo uspešno.

To su bila srećna vremena za Lirsku operu koja je doprinela uspostavljanju modernog modela pretplate.

Knjiga dugogodišnjeg agenta za štampu ove kuće Denija Njumana iz 1977. godine Pretplati se sada! postala je svojevrsna Biblija za umetničke organizacije u Americi. (Poglavlje pod naslovom “Taj isprazni kupac jedne jedine karte protiv svetog sezonskog pretplatnika” možda može da vam nagovesti kakav je sadržaj ove knjige.)

Lirska opera se sada, međutim, kao i mnoge druge američke operske kuće, simfonijski orkestri, pozorišne trupe i sportski timovi, suočava sa sve manjim brojem sezonskih pretplatnika.

Trenutna publika ne kupuje velike pakete karata, niti želi da se obaveže na dolazak mesecima unapred.

Sve manji broj pretplatnika dodatno ugrožava sve lošije ekonomsko stanje operskih kuća, ali i značajno utiče na način na koji će one funkcionisati i kakav će biti njihov program.

Lirska opera danas na glavnoj sceni prikazuje za četvrtinu manje komada nego pre dve decenije.

Loša operska sezona dovela je do toga da orkestar te kuće u oktobru nakratko štrajkuje kada je menadžment zahtevao (i uspeo u tome) da se smanji broj radnih nedelja za muzičare.

"Shvatili smo da status kvo nije opcija ukoliko želimo da opstanemo, da ne govorim o napredovanju", kaže Entoni Frojd, generalni direktor Lirske opere u Čikagu.

Lirska opera, ipak, ima najjaču pretplatničku bazu među operskim kućama; i dalje se dvostruko više karata prodaje pretplatnicima nego što se ukupno proda jednokratnih karata. Ali broj karata koje se prodaju pretplatnicima manji je od polovine broja koji se prodavao pre dve decenije.

Opera San Francisko koja je pre nekoliko decenija tri četvrtine svojih karata prodavala pretplatnicima, sada prodaje polovinu.

Metropoliten opera u Njujorku pretplatnicima proda tek manje od petine svojih karata.

Met je prodao 78.000 karata novim posetiocima prošle sezone i prodaje više pojedinačnih karata nego ikada ranije. Oni su ostvarili svega 67 odsto potencijalne zarade na blagajni. Naredne sezone, Met će uvesti nedeljne matinee, ali će zatvoriti vrata ponedeljkom, što je nekada bilo udarno veče za posetioce iz visokog društva, koji su doživljavali ponedeljak uveče u Metropolitenu kao statusni simbol.

Promenu osećaju i simfonijski orkestri od kojih je većina zasnovana na pretplatničkom modelu. Prema podacima Lige američkih orkestara, 2013. bila je prva godina u kojoj je prihod od jednokratnih karata nadmašio prihod od pretplata.

Frojd iz Lirske opere u Čikagu navodi da donatori sve radije podržavaju nove i retke komade, kao što je "Bel Canto" Džimija Lopeza koji je premijerno izveden u ovoj operskoj kući 2015. godine.

Opera "Zigfrid" iste operske kuće može se pohvaliti prvoklasnim pevačima koje predvode sopran Kristin Gerke i bas-bariton Erik Ovens. Veče otvaranja bilo je rasprodato.

"Mogao bih da kažem da sam zabrinut za operu u Americi", kaže Hauard Smit (88), redovni posetilac opere od 1961. godine. "Svi smo počeli da dolazimo u kasnim dvadesetim ili tridesetim, a sada ne možete da vidite mnogo takvih posetilaca. Ima mnogo drugih izvora zabave."

© 2018 The New York Times


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.