SVET DANAS

Kako je mačka ponela glavnu ulogu u filmu o spisateljici Li Izrael

Ime mačora bilo je Taun. Crno-beo i, na iznenađenje svih, sjajan! Da, pratio je sva uputstva, ali se činilo da radi nešto više
Piše: Amanda Hes / The New York Times International Report
Datum: 01/03/2019

Kako je mačka ponela glavnu ulogu u filmu o spisateljici Li Izrael

Taun je jedan od predstavnika nove generacije životinja glumaca; Foto: Džoana Gudman

Film je imao problem sa mrtvom mačkom.

Dok se režiserka Marijel Heler pripremala za snimanje biografskog filma "Can You Ever Forgive Me?" o američkoj spisateljici Li Izrael koju tumači Melisa Mekarti, znala je da će morati što realnije da izvede glavnu scenu u filmu kada Li pronađe svoju voljenu mačku Džerzi mrtvu. Helerova je želela mrtvu mačku za snimanje.

Ta mrtva mačka bila je toliko važna da je režiserka radila na tome da obezbedi mačku koja će glumiti mrtvu Džerzi pre nego što je uopšte pronašla mačku koja će glumiti živu Džerzi.

Na snimanju svog prvog filma "The Diary of a Teenage Girl", uštedela je novac tako što je pred kamere bacila svoju mačku, Vilija. Zato, kada je dreser za životinje koji je radio na filmu obećao da će dovesti macu vrhunskog umeća, Helerova nije bila sigurna šta bi to tačno moglo da znači. Da ona neće piškiti gde stigne?

Ime mačora bilo je Taun (on je u međuvremenu uginuo). Crno-beo i, na iznenađenje svih, sjajan! Da, pratio je sva uputstva, ali se činilo da radi nešto više. "Taun je imao vrlo izražajno lice", kaže Marijel Heler.

U filmu postoji scena u kojoj Taun gleda ka Melisi "nekako saosećajno, ali u isto vreme i osuđujuće, i možete da osetite to", dodaje ona.

Taun je jedan od predstavnika nove generacije životinja glumaca. On većinu vremena u filmu provodi leškareći na kauču. U emocionalnom jezgru Kuaronove "Rome" je porodični pas koji neprestano laje; Boras je profesionalni pas koji se ponaša kao da nije dresiran. U filmu "Widows", pufnasti beli terijer Olivija mirno dahće, slika i prilika nevinosti, dok nasilni kriminalci vrebaju oko nje.

Nekada je bilo potpuno uobičajeno korišćenje fizičkih mera, ogrlica i žica kako bi se postiglo da se životinje ponašaju neprirodno na filmu. Organizacije za prava životinja protestovale su zbog toga, a do četrdesetih godina prošlog veka, regulativa u oblasti zaštite životinja stigla je u Holivud. Publika je sada hiperosetljiva na prikaze zlostavljanja životinja.

Verovatno nije tek puka slučajnost činjenica da životinje glumci postaju slavni upravo u trenutku kada ulazimo u doba u kojem je sve moguće prikazati kompjuterski.

"Filmski teoretičari tvrde da koliko god lažna životinja bila dobra, nikada ne može da proizvede isti emocionalni odjek kod gledalaca kao stvarna životinja", kaže Kortni Vajt sa Koledža Holivud.

Možda je holivudski trend lažnih stvorenja isprovocirao povratnu reakciju, pa gledaoci sada ponovo žele da životinje koje gledaju na ekranu budu autentične.

© 2019 The New York Times


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.