SVET DANAS

"Bojim se da je Gandi postao marginalan. U Indiji postoje dve dominantne sile koje ga preziru..."

"Gandi je kao Čerčil, Napoleon, Mao, Linkoln. O njegovom nasleđu će se zauvek raspravljati"
Piše: Džefri Džetlman / The New York Times International Report
Datum: 23/02/2019

"Bojim se da je Gandi postao marginalan. U Indiji postoje dve dominantne sile koje ga preziru..."

Foto: Profimedia

Poslednji koraci jednog čoveka, utisnuti u asfalt, vode iz zgrade koja je čitava bela do mesta na kojem je on izdahnuo.

Jednog blagog zimskog dana, Mohandas K. Gandi hodao je polako preko svečanog travnjaka u Nju Delhiju, indijskoj prestonici, oslanjajući se na ramena dveju mladih žena, kada mu je prišao ubica, dodirnuo mu stopala i u grudi ovog sedamdesetosmogodišnjaka ispalio tri hica.

Zemlja na kojoj je Gandi skončao i elegantna vila u kojoj je proveo svoje poslednje dane pretvorene su u spomenik njegovom životu i nasilnoj smrti.

Sedamdeset godina nakon njegovog ubistva, Gandijev uticaj u čitavom svetu i dalje je snažan, a njegova reputacija sile dobrote do danas ostaje netaknuta.

Malo je u istoriji takvih koji su poput njega prodrli u suštinu nenasilnog otpora, pomažući Indiji da se istrgne iz ralja Britanskog carstva. Njegov primer toga šta se može postići mirnim protestom inspirisao je nebrojeno mnogo ljudi u svim kulturama i svim razdobljima.

U savremenoj Indiji, međutim, Gandi više ne uliva strahopoštovanje niti je relevantan. Čini se da on, kako vreme prolazi, ne uspeva da drži korak sa trendovima u indijskoj politici, iako političari i dalje zloupotrebljavaju sećanje na njega.

"Bojim se da je Gandi postao marginalan", kaže Pratap B. Mehta, politički teoretičar sa Univerziteta Ašoka. "U modernoj Indiji postoje dve dominantne sile koje ga preziru."

Među hindu nacionalistima koji predstavljaju deo baze podrške vladajućoj Indijskoj narodnoj partiji, Gandi se smatra slabićem, objašnjava Mehta. Hindu suprematisti su besni na njega zato što je on bio toliko saosećajan prema muslimanskoj manjini u Indiji, ali i zato što je dozvolio da se Pakistan otcepi od Indije.

Neki hindu nacionalisti čak su podigli spomenike Gandijevom ubici, Naturamu Godzeu, koji je nekada bio član hinduističke nacionalističke grupe kojoj pripadaju premijer Narendra Modi i mnogi njegovi saveznici. Godze je pravi heroj za Indiju, kažu nacionalisti.

Gandija ne vole ni daliti, pripadnici najnižih kastâ u Indiji, poznati i kao „nedodirljivi“, a kojih danas ima više od 200 miliona.

Gandi je bio strastven kada je o siromašnima bilo reči, uključujući i dalite, te je protestovao protiv eksploatacije siromašnih i živeo maltene kao monah, noseći jednostavno belo parče tkanine oko kukova i jedući što je manje mogao.

Na izložbi u memorijalnom centru Gandi Smriti ("Smriti" je hinduistički izraz koji znači nešto kao "u sećanje na"), možete zaviriti u njegovu sobu sa zemljanim podom u kojoj se nalaze njegovi takozvani "svetovni ostaci": naočari, kašika, džepni sat i plavac kojim je trljao telo.

Pored takve posvećenosti siromašnima, može delovati neobično što se Gandi osećao tako prijatno u ovoj raskošnoj privatnoj kući koja je 1928. godine sagrađena za G. D. Birlu, indijskog industrijalca koji je bogatstvo sagradio na juti – i znoju drugih ljudi.

Ali Gandi je bio veoma blizak sa nekim od najbogatijih kapitalista u Indiji dok je bio živ, i često je odsedao u vili koja je danas njegov memorijalni centar.

Daliti i oni na levoj strani političkog spektra umeju da budu prilično oštri u svojoj proceni Gandija, koga krive što nije učinio dovoljno da se raskine brutalni indijski kastinski sistem.

"Misle da on nije bio dovoljno radikalan u svom pozivanju na emancipaciju dalita", objašnjava Mehta.

Skoro tri četvrtine veka nakon što je Gandi pomogao Indiji da stekne nezavisnost, pripadnici nižih kastâ i dalje su otvoreno diskriminisani. Nedavno je jedan pripadnik niže kaste skalpiran samo zato što je tražio platu koja mu sleduje.

Uprkos svim kritikama, indijski političari često se nadmeću Gandijem, naročito oni koji pripadaju partiji sa kojom se Gandi i danas najviše povezuje.

Gandi je bio jedan od prvih članova vodeće opozicione stranke u zemlji, Indijskog nacionalnog kongresa, i upravo je on doprineo transformaciji te stranke iz elitnog debatnog kluba u nacionalnu silu.

Političari često stavljaju Gandijevu sliku na plakate, naročito kada se upuštaju u gandijevske štrajkove glađu.

Vlada Narendre Modija takođe ponekad pokušava da se pozove na Gandija, uprkos njegovom sukobu sa hindu nacionalistima.

U indijskim selima sasvim je uobičajena pojava da se na zidu drži slika Gandijevih naočara kao simbol jednog od najvećih socijalnih programa Narendre Modija, kampanje „Čista Indija“. Prema računici vlade, u programu je dosad sagrađeno 100 miliona novih toaleta.

Sva indijska deca naučena su koliko je Gandi polagao na čistoću, te je simboličnost ovih sveprisutnih naočara svima vrlo jasna. Njegov rođendan u oktobru i dalje je jedan od nacionalnih praznika u Indiji.

"Nijedna politička stranka ne polaže nikakvo pravo na Gandijevo moralno nasleđe", kaže Ramahandra Guha, jedan od njegovih najcenjenijih biografa. Jedini istinski čuvari koji neguju Gandijevo nasleđe jesu oni koji rade mimo vlade – grupe za zaštitu životne sredine, komiteti koji pokušavaju da zaštite tradicionalni način života na selu i grupe koje promovišu religijsku harmoniju.

Ovaj politički ples sa Gandijem – koji podrazumeva da se njegovo nasleđe nekad prisvaja, a nekad u potpunosti odbacuje – nimalo ne iznenađuje Guhu.

"Gandi je kao Čerčil, Napoleon, Mao, Linkoln", kaže Guha. "O njegovom nasleđu će se zauvek raspravljati."

© 2019 The New York Times


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.