SVET DANAS

Kako Amerikanci reinterpretiraju Rokvelovu umetnost

Rokvel, preminuo pre 40 godina, nalazi se među najuticajnijim američkim ilustratorima. Serija "Četiri slobode" trenutno obilazi Ameriku u čast njegove sedamdesetpetogodišnjice
Piše: Lora Holson / The New York Times International Report
Datum: 12/02/2019

Kako Amerikanci reinterpretiraju Rokvelovu umetnost

Kultne slike rekreirane u kompleksnijem kulturnom kontekstu

Henk Vilis Tomas 2012. godine ugledao je poster sa slikom Normana Rokvela na kojoj je prikazana porodica za prazničnom trpezom. Za Tomasa (42), crnog umetnika odraslog na Menhetnu, bledunjavost Rokvelovog remek-dela nije baš najverniji prikaz heterogene Amerike, kakvu je Tomas iskusio. Zato je on stvorio sopstvenu sliku.

Tomas je u maju sa fotografkinjom Emili Šur iznajmio kuću u Los Anđelesu. Tamo su snimili nekoliko fotografija koje evociraju Rokvelovu "Slobodu od želje", jednu od četiri slike inspirisane govorom Frenklina D. Ruzvelta iz 1941. godine pred Kongresom SAD o američkoj slobodi i demokratskim vrednostima.

"Ta slika me je progonila zbog sveta u kojem živimo", kaže umetnik, aludirajući na današnje političke prilike. "Želeo sam da zamislim kako bi to izgledalo danas."

Rokvel, preminuo pre 40 godina, nalazi se među najuticajnijim američkim ilustratorima.

Serija "Četiri slobode" trenutno obilazi Ameriku u čast njegove sedamdesetpetogodišnjice, a arhiva Saturday Evening Posta, književnog magazina u kojem su objavljivani Rokvelovi radovi, sada je dostupna i onlajn.

Međutim, ono što je oživelo Rokvelov rad jeste interpretacija klasičnih slika. Tomas je jedan od brojnih umetnika koji su rekreirali "Četiri slobode", većina njih inspirisana rasnim i političkim tenzijama u Americi.

Među njima je i Moris (Pops) Piterson, šezdesetšestogodišnjak koji je ostao paralisan 2014. godine u fatalnoj pucnjavi u Misuriju kada je policajac usmrtio crnog čoveka.

"Nemamo svi slobodu od straha", kaže Pops.

On je 2015. godine uz pomoć svog ajfona snimio kompilaciju fotografija "Sloboda od čega?", inspirisanu Rokvelovom "Slobodom od straha".

U Pitersonovoj interpretaciji, crni čovek drži novine na kojima su ispisane reči "Ne mogu da dišem" koje upućuju na slučaj crnog čoveka koji je nastradao 2014. godine nakon što ga je policija davila.

"Tada je moja umetnost postala lična", objašnjava on.

Rokvelovi portreti Amerike četrdesetih i pedesetih godina bili su popularni, ali ograničeni na bele subjekte koji su uglavnom bili umetnikovi prijatelji ili poznanici.

Njegove "Četiri slobode" služile su kao podstrek patriotizmu u zemlji koja se spremala za rat.

Lori Norton Mofat, direktorka Muzeja Normana Rokvela, ističe da muzej prepoznaje vrednost umetničkog rada Popsa i drugih umetnika zato što on teži da ideale na Rokvelovim slikama poveže sa današnjom kulturom.

Njihova umetnost, međutim, upućuje i kritiku na račun Rokvelovog rada koji je prvenstveno bio namenjen beloj publici.

Megi Majners (46), umetnica iz okoline Čikaga, posetila je Muzej Normana Rokvela 2008. godine i zapanjio ju je sredovečni par u čelu stola na slici "Sloboda od želje".

Ona je 2015. godine reinterpretirala scenu prikazavši dva oženjena gej prijatelja kako poslužuju goste.

Neposredno nakon inauguracije predsednika Donalda Trampa 2017. godine, u Meginoj crkvi održao je govor musliman rođen u Americi.

U tom trenutku, Tramp se obilato koristio antimuslimanskom retorikom. Megi je bila duboko dirnuta govornikovom pričom.

"Ne poznajem mnogo muslimana i to me je uznemirilo", kaže Majnersova.

Ona ga je upitala da li bi želeo da sa svojim prijateljima pozira za fotografiju. "Rekao je: 'Reci mi gde ćemo se sresti i dovešću ljude.'"

© 2018 The New York Times


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.