ZDRAVLJE I FITNES

Jesu li roditelji krivi za dečju gojaznost?

Postoji velika stigma kada ste roditelj gojaznog deteta
Dr Peri Klas
Datum: 14/02/2018

Jesu li roditelji krivi za dečju gojaznost?

Deca imaju prednosti od strategije zdrave ishrane iako je ona teže primenjiva na neke od njih. Foto: Lea Neš za Njujork tajms

Mnogo toga je krivo za dečju gojaznost, ali koliko zapravo znamo kako da pomognemo deci da se zdravo hrane?

"Postoji velika stigma kada ste roditelj gojaznog deteta", kaže dr Džuli Lumeng sa Univerziteta Mičigen. "Svi gledaju u roditelja i pomisle: taj roditelj je nesposoban. Nije ga briga za dete. Zašto ne može da natera dete da jede manje i vežba?"

Postoji pretpostavka o tome šta roditelji mogu da kontrolišu i kako treba kontrolisati decu.

Stručnjaci za gojaznost rekli bi da živimo u atmosferi gojaznosti kada se brza hrana žestoko reklamira. Uključeni ekrani nam remete porodične obroke, a drugi faktori ohrabruju konstantno grickanje. Ali mi ne razumemo sve razloge zašto neka deca postanu gojazna a druga, često iz iste porodice, ostanu vitka.

Upoznavanje i istraživanje gojaznosti ne mora nužno da pomogne roditeljima da donose dnevne odluke. Pre nekoliko godina, dr Džuli Lumeng je dobila mejl od druge lekarke koja je imala šestonedeljnu bebu koja je bila toliko gladna da nije znala šta da radi sa njom.

Lekarka koja joj je pisala bila je dr Dženifer Kerns koja je 2006. u emisiji "Najveći gubitnik" izgubila kilograme. Stručnjak je za medicinu gojaznih i kada je zatrudnela, bila je zabrinuta da će njeno dete imati problema sa težinom. A sada je imala dete koje je "momentalno postalo veoma dramatično gladna beba", rekla je ona.

Kernsova se priseća da Lumengova nije mogla da joj da drugi savet osim sopstvenog iskustva: "Samo ga hrani i veruj svojim instinktima." Džuli Lumeng smatra da lekari treba da priznaju da "moderna nauka ne razume u potpunosti šta izaziva gojaznost".

Očekujemo da roditelji urade nešto za svoju decu, nešto što odrasli teško mogu da urade za sebe, kaže ona. Kada su i roditelji i deca gojazni, to je verovatno dokaz genetske predispozicije, kaže doktorka Lumeng. A taj biološki rizik može da se izrazi delom kroz probleme sa dečjim metabolizmom, ali i preko problema sa apetitom i sklonosti ka vežbanju.

Jasno je da je strategije zdrave ishrane teže primeniti kod neke dece. Stoga je tačno da su dobre roditeljske odluke o ishrani važne. Važno je ne unositi u kuću brzu hranu i slatka pića, ne dozvoljavati deci da jedu ispred ekrana i ohrabrivati decu da "jedu dugu" voća i povrća. Većina roditelja radi najbolje što ume.

"Dobro roditeljstvo koje mnoge porodice primenjuju kada je reč o zdravlju, može da bude dovoljno dobro za mnogo dece, ali kod neke dece sa genetskim predispozicijama za gojaznost to nije dovoljno", kaže dr Džuli Lumeng.

Ovaj tekst objavljen je u novom broju Njujork tajmsa na srpskom jeziku, koji se dobija na poklon uz svaki primerak Nedeljnika od četvrtka, 15. februara.


© 2018 The New York Times


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.