ZDRAVLJE I FITNES

Izgleda da postoji nešto što se zove postbolnički sindrom

Ako su pacijenti pod prevelikim stresom, oporavak traje duže
Pola Span
Datum: 20/09/2018

Izgleda da postoji nešto što se zove postbolnički sindrom

Bernardina Levandovski morala je da se useli kod ćerke Done Džouns pošto je posle nedavne hospitalizacije ostala dezorijentisana i slaba. Fotografija: Medlin Grej za Njujork tajms

Kada se preselila iz Mičigena da bi bila bliže ćerki u Severnoj Karolini, Bernardina Levandovski je insistirala na tome da iznajmi stan udaljen pet minuta od ćerke. Njena kći Dona Džouns želela je da majka živi sa njom, ali kaže da je "ona uvek bila veoma nezavisna".

Poput većine ljudi u osamdesetim, Bernardina Levandovski je patila od nekoliko hroničnih bolesti i uzimala je lekove za osteoporozu, srce i pluća. Dijagnostikovan joj je blaži kognitivni poremećaj i koristila je štap. I pored toga "sasvim je lepo gurala", rekla je dr Morin Dejl, njen gerijatar. "Manji zdravstveni problemi tu i tamo, ali je ona dobro vodila računa o sebi."

Ali prošlog septembra, Bernardina je primljena u bolnicu jer zbog jakih bolova posle kompresivne frakture kičme nije mogla da ostane kod kuće. Tokom četiri dana nosila je masku za kiseonik kako bi lakše disala i dobijala je intravenozno morfijum da ublaži bol koji je kasnije zamenjen tabletama oksikodona.

Posle otpuštanja iz bolnice, stres zbog hospitalizacije ju je učinio dezorijentisanom i slabom, a stručnjaci to stanje nazivaju "postbolnički sindrom" i veruju da od njega pati veliki broj starijih pacijenata.

Tokom 2016. oko 18 procenata otpuštenih pacijenata i korisnika zdravstvenog osiguranja Mediker za Amerikance starije od 65 vratilo se u bolnicu u roku od 30 dana, pokazuju zvanični podaci. Bernardina Levandovski se vratila posle tri nedelje. U plućima joj se pojavio krvavi ugrušak, verovatno kao rezultat slabe aktivnosti. Srčani problemi su joj se pogoršali zbog čega je došlo do skupljanja tečnosti u plućima i oticanja nogu i još jedne kompresivne frakture.

Pošto je bila previše slaba da bi živela sama, ova sada 84-godišnja žena preselila se kod ćerke. Dr Harlan Krumholc, kardiolog sa Jejla, smislio je 2013. izraz "postbolnički sindrom". Kada je Mediker počeo da deli penale bolnicama zbog prijema pacijenata u roku od 30 dana, on je primetio da veliki broj ponovo primljenih pacijenata dolazi sa simptomima koji nemaju mnogo veze sa prvobitnom dijagnozom.

On je tvrdio da otpuštanje iz bolnice označava period povećane podložnosti zdravstvenim problemima koji traje od 60 do 90 dana i koji je rezultat stresa zbog hospitalizacije. Svaki pacijent koji je bio u bolnici zna taj stres: loše spavanje sa vađenjem krvi u četiri ujutru. Bezukusni obroci u pogrešno vreme. Smanjenje mišićne mase i slaba ravnoteža posle nekoliko dana provedenih u krevetu. Novi lekovi sa nepredvidivim posledicama. Deljenje sobe. Delirijum. Bol. "To utiče na vaše hormone, vaš metabolizam, vaš imunosistem", rekao je Krumholc.

Dok je postbolnički sindrom i dalje na nivou hipoteze, Donald Edmondson, bihevioralni istraživač sa Kolumbije, otkrio je da postoji veza između nivoa stresa kod onih koji prežive srčani udar i mogućnosti da ponovo budu primljeni u bolnicu. Metaanalizom su on i njegove kolege došli do zaključka da 12 do 16 procenata pacijenata koji su pretrpeli srčani udar, većinom starijih, zapravo razvije i sindrom posttraumatskog stresa.

Pomaže ako se bolnice učine manje destabilizujućim. To se već radi za decu, kaže dr Krumholc. To bi trebalo uraditi i za starije pacijente, na primer dozvoliti im da nose svoju odeću, da prošetaju malo, jedu dovoljno da ne izgube na kilaži. Trebalo bi i proceniti koliko je laboratorijskih testova zapravo ovim pacijentima potrebno.

"Nikada ne bi trebalo buditi pacijenta dok spava osim ako ne postoji debeo razlog a taj razlog ne sme da bude da je nama tako zgodnije", rekao je on.

Neke bolnice već nude manje stresno okruženje za starije pacijente, uključujući i specijalizovanu gerijatrijsku hitnu pomoć. Bernardina Levandovski imala je apartman i podsticali su je da koristi hodalicu do kupatila. Posledice su ipak bile teške i dalekosežne. Već mršava, izgubila je sedam kilograma za dva meseca. Posle druge hospitalizacije, počela je da tumara noću zbog nove terapije protiv bolova i pala je dva puta. U aprilu je zaradila upalu pluća zbog čega je po treći put primljena u bolnicu.

Sada joj je bolje, kaže njena ćerka. Posle fizikalne terapije, može da se uz malu pomoć popne uz stepenice i ode u sobu. Težina joj se stabilizovala. Uživa u vremenu koje provodi sa porodicom i odlasku u kozmetički salon.

Ali Džounsova je rekla da su se svi nadali da će biti kratko sa njima i da će se vratiti u svoj stan. To se nije dogodilo.

© 2018 The New York Times


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.