SVET DANAS

Izbori u Meksiku: Energetska politika sa naglaskom na nezavisnost

Trenutna vlada je 2014. uvela ustavne promene kojima se stranim kompanijama dozvoljava da investiraju u istraživanje, bušenje, naftovode i benzinske stanice
Datum: 25/05/2018

Izbori u Meksiku: Energetska politika sa naglaskom na nezavisnost

Andres Manuel Lopez Obrador, favorit u predsedničkoj trci, obećao je da će prekinuti sa izvozom nafte. Fotografija: Danijel Beseril/Reuters

HJUSTON - Dok predsednik Sjedinjenih Država Donald Tramp radi na preuređeju trgovinskih veza sa Meksikom, američke kompanije brinu da će potencijalni pobednik na predsedničkim izborima u Meksiku u igru baciti svoju nacionalističku kartu.

Vodeći kandidat Andres Manuel Lopez Obrador želi da promeni oblik saradnje Meksika i SAD proteklih godina kada je reč o energetskoj proizvodnji i potrošnji. A obećao je i da nafta nikada neće pasti "nazad u ruke stranaca".

Njegov predlog bi mogao da uspori prroizvodnju nafte u Teksasu i utiče na vađenje nafte u Meksičkom zalivu, čime se bave giganti poput Exxon Mobila i Chevrona. Takođe bi bio ugrožen energetski trgovinski višak SAD sa Meksikom koji je prošle godine iznosio 15 milijardi dolara.

Lopez Obrador, bivši gradonačelnik Meksika sa levičarskim sklonostima, vodi u ispitivanjima javnog mnnjenja uoči izbora 1. jula. Ublažio je svoj ton od kada je izgubio na prethodnim izborima pre šest godina ali je predložo promenu kursa energetske politike zemlje sa naglaskom na nezavisnost.

Obećao je da će okončati izvoz nafte koja mahom ide u Sjedinjene Države do 2020. i da će umesto toga potrošiti 6 milijardi dolara na izgradnju dve rafinerije koje će prerađivati naftu za domaću proizvodnju. Time bi se veoma smanjio američki izvoz benzina Meksiku.

Lopez Obrador i njegova energetska savetnica Rosio Nale, bivša poslanica, pozvali su na obustavu bušenja nafte na otvorenom moru i na reviziju ugovora sa međunarodnim naftnim kompanijama.

"Ne možemo neodgovorno da naše naftne rezerve dajemo tranzicionim kompanijama", tvitovala je Nale, koja je školovani hemijski inženjer.

Nale kaže da želi da vlada snizi cenu struje i benzina i smanji zavisnost Meksika od uvoza prirodnog gasa iz SAD, tako što će investirati u hidroelektrane. Svako smanjenje prodaje glavnoj stranoj mušteriji gasa iz SAD će povećati višak koji je snižavao cene u Americi u poslednje četiri godine.

Takav stav nas vraća u tridesete kada je Meksiko nacionalizovao svoju naftnu industriju. Trenutna vlada je 2014. uvela ustavne promene kojima se stranim kompanijama dozvoljava da investiraju u istraživanje, bušenje, naftovode i benzinske stanice i udruživanje na projektima sa državnom naftnom kompanijom Petroleos Mexicanos, odnosno Pemex. Tako su kompanije poput Exxon Mobila mogle da ulože milijade dolara u morske bušotine.

Poslednjih godina Meksiko je zamenio ugalj i dizel čistijim američkim prirodnim gasom za proizvodnju oko 30 procenata nacionalne struje. Revolucija iskopavanja ruda severno od Rio Grandea doela je do viša jeftinog prirodnog gasa za američke i meksičke potrošače i Meksiko je 2015. saopšto petogodišnji plan povećanja uvoza.

Oko 20 naftovoda prenosi 127,5 miliona kubnih metara prirodnog gasa svakog dana u Meksiko, a gradi se još ili se planira izgradnja.

Nale kaže da meksičke rafinerije mogu da se preurede kako bi podržale napuštnje američkog benzina i dizela.

Meksički naftni zvaničnici, koji očekuju opadanje proizvodnje, traže investitore za bušotine na otvorenom moru sve dok je predsednik Enrike Penja Nieto, kome je zakonom zabranjeno da se po drugi put kandiduje, na vlasti do decembra. Više od 100 razvojnih ugovora je već dodeljeno. Lokalna proizvodnja nafte je u padu ali se zvaničnici nadaju da će se taj trend promeniti kako međunarodne kompanije budu poleke da proizvode velike količine nafte u Meksičkom zalivu u naredne dve godine.

Nezavisni analitičari poteze Meksika smatraju modelom ekonomskog razvoja iako neki brinu da će posledica biti. "Zaokret od trenutnih reformi pogodio bi meksičju ekonomiju", kaže Fatih Birol, izvršni direktor Međunarodne energetske agencije.

Međunarodne kompanije bi mogle manje da se fokusiraju na Meksiko a više na latinoameričke zemlje poput Brazila koji takože ima veliki morski potencijal ili Kolumbije. U obe zemlje će ove godine biti održani izbori a glavni kandidati se ili protive davanju kontrole stranim kompanijama nad prirodnim resursima ili brinu zbog uticaja razvoja fosilnih goriva na prirodnu sredinu.

"Sve to stvara mnogo nesigurnosti u energetskoj politici", kaže Lisa Viscidi, energetski strunjak u vašingtonskoj savetodavnoj organizaciiji Inter-American Dialogue. "U Latinskoj Americi postoje ozbiljni takmičari koji žele da uspeju u naftnom sektoru i promene prethodne reforme. Lopez Obrador naročito predstavlja direktnu pretnju".

© 2018 The New York Times


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.