SVET DANAS

Italijanski grad tone u tišinu da bi sačuvao zvuk Stradivarija

Stanovnici Kremone bili su neuobičajeno osetljivi na buku. Policija je ispunila ulice u centru grada, a saobraćaj je zaustavljen. Gradonačelnik Kremone Đanluka Galimberti zamolio je stanovnike Kremone da izbegnu pravljenje bilo kakve nepotrebne buke
Piše: Maks Paradizo / The New York Times International Report
Datum: 15/02/2019

Italijanski grad tone u tišinu da bi sačuvao zvuk Stradivarija

Izabela de Madalena za Njujork tajms; Kremona podržava projekat snimanja zvuka sa Stradivarijevih violina koje su izložene u Muzeju violine

Florensija Rasteli bila je prestrašena. Kao barista, kaže, nikada nije prosula nijednu šoljicu kafe. Ali dok je brisala šank u „Chiave di Bacco“, kafiću u kojem radi, slučajno je oborila čašu koja se glasno razbila o pod.

Sve mušterije su stajale mirno, priseća se Rastelijeva. "Razmišljala sam: od svih dana, baš danas", kaže ona. "Čak je i policajac ušao unutra i zamolio me da se utišam."

Stanovnici Kremone bili su neuobičajeno osetljivi na buku. Policija je ispunila ulice u centru grada, a saobraćaj je zaustavljen. Gradonačelnik Kremone Đanluka Galimberti zamolio je stanovnike Kremone da izbegnu pravljenje bilo kakve nepotrebne buke.

Kremona je dom majstora za neke od najfinijih instrumenata na svetu, uključujući i Antonija Stradivarija, koji je u sedamnaestom i osamnaestom veku proizveo neke od najboljih violina i čela. Grad je podržao projekat digitalnog snimanja zvukova Stradivarijevih instrumenata za buduće generacije, kao i instrumenata koje su sačinili Amati i Gesu, druga dva kremonska majstora.

Stradivarijeva violina, viola ili čelo predstavljaju vrhunac inženjeringa zvuka i niko posle tog velikog majstora nije uspeo da replicira jedinstvene tonove njegovih instrumenata.

Fausto Kaćatori, kustos kremonskog Muzeja violine, kaže da svaki "stradivarijus" ima "svoju ličnost". Ali, dodaje on, njihovi jedinstveni zvuci "neminovno će se promeniti", ili čak u potpunosti izgubiti u narednih nekoliko decenija.

"To je deo njihovog životnog ciklusa", kaže Kaćatori. "Čuvamo ih i obnavljamo, ali nakon određenog vremena, instrumenti postaju previše krhki da bi se na njima sviralo i 'tonu u san'."

Da buduće generacije ne bi ostale uskraćene za zvuke ovih instrumenata, tri inženjera zvuka rade na "Stradivarijevoj banci zvuka" – bazi podataka u kojoj će se čuvati svi mogući tonovi koje četiri instrumenta iz muzejske kolekcije mogu da proizvedu.

Četvoro muzičara 7. januara počelo je da na dve violine, violi i čelu svira stotine muzičkih lestvica i arpeđata, koristeći različite tehnike koje se snimaju pomoću čak 32 mikrofona.

Tomas Koritke, inženjer zvuka iz Hamburga, kaže da su muzičari morali da sviraju stotine hiljada pojedinačnih nota i prelaza "osam sati dnevno, šest dana nedeljno, duže od mesec dana".

U muzejskoj sali isključili su ventilaciju i lift. Svaka sijalica u koncertnoj sali je odvrnuta kako ne bi proizvodila zujanje.

Na spratu iznad, Kaćatori je sa plišanim rukavicama na prstima u rukama držao Amatijevu violu iz 1615. godine iz staklene kutije u kojoj se čuva. Obezbeđenje ga je zatim ispratilo sa instrumentom do sale, gde je kustos predao instrument Vimu Jansenu, holandskom gudaču, koji ga je odneo na binu. Sedeo je na stolici u polutami pred mikrofonima. Zatim je svirao dok je tim za snimanje posmatrao ekrane. A onda se dogodilo.

"Zastanite na trenutak, molim vas", rekao je Koritke.

Inženjeri su vratili snimak i ponovo ga pustili.

Koritke je čuo problem i upitao: "Ko je razbio staklo o pod?"

© 2018 The New York Times

 

TEKST IZ NOVOG BROJA NJUJORK TAJMSA NA SRPSKOM JEZIKU, SVIM ČITAOCIMA NA POKLON UZ NOVI BROJ NEDELJNIKA KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA, 14. FEBRUARA


Ukupno komentara: 1



Sva polja su obavezna.



Zoran R. Bulatovic
17.02.2019 - 10:50
Muzika
Koji je komentar potreban? Slusam Mitridata i mogu da zamislim zvuk koji je proizveden u Kremoni