UMETNOST I DIZAJN

Ibzenov "Neprijatelj" cveta u Trampovoj eri

Najopasniji neprijatelj istine i slobode je većina
Rejčel Štir
Datum: 13/03/2018

Ibzenov "Neprijatelj" cveta u Trampovoj eri

Crteži kostima za predstavu "Neprijatelj naroda" Gudman teatra. Ilustracija: Ana Kuzmanić

Komad Henrika Ibzena iz 1882. "Neprijatelj naroda" iznenada deluje jednako svremeno kao i tvit.

Političku dramu o naučniku koji pokušava da spase grad od zagađenja vode samo da bi završio kao žrtveni jarac priprema nekoliko produkcija u Sjedinjenim Državama.

Robert Fals, umetnički direktor Gudman teatre u Čikagu odlučio je da postavi komad posle izbora. "Bilo mi je potrebno da uradim nešto o našem iznenadnom/trenutnom/uskoro užasnom životu pod Trampom i republikanskom većinom", naveo je on u mejlu.

Nije ni sanjao da će predsednik SAD Donald Tramp iskoristiti frazu "neprijatelj naroda" kako bi napadao medije u tvitu koji je postavio mesec dana po preuzimanju dužnosti.

Produkcija u Gudmanu, gde je komad poslednji put izvođen 1980. godine, pretpremijerno je izvedena ovog meseca. U Mineapolisu, Pozorište Gatri koje komad nije radilo od 1976. najavilo je premijeru za april. Ove jeseni, pred publiku stiže i brodvejska adaptacija koju je uradio Branden Džejkobs-Dženkins a režirao Tomas Ostermajer iz Šaubun pozorišta u Berlinu.

Digitalna mapa pozorišta koju je uradio Univerzitet u Ohaju, IbzenStage navodi da je broj sevenoameričkih produkcija "Neprijatelja naroda" porastao na osam 2017. sa dve koliko ih je bilo 2015.

Zašto? Ono što je počelo kao odgovor na Trampov izbor kao da se uklopilo u naše vreme zapletom sa etnički kompromitovanim antiherojem, političkim ekstremizmom, korupcijom, aktivistima za zaštitu prirodne sredine i manjkom odgovornosti za uništenje grada.

"Neprijatelj naroda" ima razdornog protgonistu dr Tomasa Stokmana koji pokušava da upozori grad o kontaminiranoj vodi koja zagađuje banju od koje grad živi. Ali njegova kampanja ne uspeva. Do četvrtog čina, Stokman, zgrožen otporom, poostale zilot i demonizuju ga kao neprijatelja naroda.

U Gatriju, britanski tim koji priprema "Neeprijateja" smatra da komad ima globalnu težinu. Dramaturg Brad Birč koji je adaptaciju smestio u Norvešku inspisisan je političkim tenzijama u Bitaniji oko Bregzita. "Želeli smo da vidimo koliko liberalno zapravo znači jednako ali se bavimo i pitanjem pravednosti", rekao je on.

Ako ništa drugo, komad deluje kao da može da se uklopi u politička vremena.

U Artur Milerovoj adaptaciji iz antikomunitičke ere 1950. ublažen je Stokmanov govor pred gradskom skupštinom u četvrtom gde on govori o tome kako su neki ljudi biološki napredniji od drugih. "Najopasniji neprijatelj istine i slobode je većina", uzvikuje Stokman.

Falsova adaptacija zasnovana na 19-vekovom prevodu Elanor Marks, ćerke Karla Marksa fokusira se na Ibzenov tekst gde doktor brani obrazovanje kao način da se promeni nečije mišljenje. "On veruje da se ljudi mogu promeniti, učiniti boljim", kaže Fals.

Ali Stokmanov govor iz četvrtog čina može se shvatiti i kao jezivi podsetnik kako oba kraja političkog spektra nose krivicu za neke od naših najvećih političkih mora.

Nina Arnt, dramaturg u Gudmanovoj produkciji, kaže da se neke od Stokmanovih najšokantnijih replika mogu uporediti sa "komentarima Hilari Klinton o košari zamenjivih i komentarima da su ljudi - možda čak i sama publika - koji se sa time ne slažu inferiorni".

© 2018 The New York Times


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.