NAUKA I TEHNOLOGIJA

Hobotnice, majstori kamuflaže

Hobotnice su kameleoni mora. Stavite jednu pored morske trave i ona će aktivirati reflektore i ćelije boja u svojoj koži kako bi se uklopila u pozadinu
Veronika Grinvud
Datum: 22/04/2018

Hobotnice, majstori kamuflaže

Hobotnice mogu da imitiraju teksturu okruženja uz upotrebu kvržica papila koje grče i opuštaju. Fotografija: Paloma Gonzales-Belido

Pogledajte koktel kišobrančiće. Poput velikih "rođaka" ove malene stvarčice mogu lako da se otvore i zatvore. I možete da ih zakočite u otvorenom položaju pre nego što počnete da uživate u svom piću. Zamislite sad da imate stotine ovih kišobrančića ispod kože.

Ovo je realnost za hobotnicu, rođaku sipa i oktopoda. Biolozi Univerziteta Kembridž i Pomorske biološke laboratorije u Masačusetsu otkrili su da hobotnice - majstori kamuflaže čija sposobnost menjanja oblika tela decenijama fascinira biologe - mogu da zakoče stotine sitnih struktura ispod kože u uspravnom položaju čime poprimaju karakterističnu teksturu i mogu da se kreću a da ne troše nikaku energiju u održavanju tog izgleda. Ovo je prvi put da je ova sposobnost hobotnica primećena, što je podsetnik da čak i vrste koje su dobro proučene i dalje kriju tajne.

Hobotnice su kameleoni mora: Stavite jednu pored morske trave i ona će aktivirati reflektore i ćelije boja u svojoj koži kako bi se uklopila u pozadinu. Takođe imitiraju teksturu okruženja koristeći kvržice - papilae koje mogu da grče i opuštaju uz pomoć mišića. Mogu i da liče na šljunkovito morsko dno, koral ili komad granita.

"Dovoljno su pametne da će postaviti pipke tako da se uklope sa okruženjem", rekao je Trevor Vardil, neurobiolog Univerziteta Kembridž koji je učestvovao u studiji. "Ako morska trava raste pod uglom od 45 stepeni, one će postaviti pipke da se uklope sa njom". U studiji rađenoj sa ciljem da bi se razumelo kako hobotnice kontrolišu svoju boju i oblik, Vardilova koleginica Paloma Gonzales Belido prekinula je nerv koji kontroliše jedan deo hobotnicine kože. Jedna od dve hobotnice koje je koristila za eksperiment je, očekivano, zadržala glatku kožu ali nije mogla da menja boju u pogođenom delu.

Druga je u trenutku kada je rez načinjen imala sve pipke ispružene i posle reza se nisu opustili. Papilae su ostale izdignute. Tek posle sat vremena su se spustile. Ove papilae mogu da ostanu zaključane u jednom položaju ako prime dozu određenih neurotransmitera koje je ta hobotnica pustila u trenutku kada je nerv prekinut. Stručnjaci veruju da hobotnice koriste ovaj mehanizam zaključavanja da zadrže masku a da istovremeno ne moraju dugo da drže mišiće zgrčene u jednom položaju. Ova studija mogla bi da pomogne stručnjacima da bolje razumeju i druge misterije hobotnice.

Ako naučnici uspeju da dešifruju individualne neurone koji kontrolišu svaku od ovih papilea i razumeju kako ove "ključaonice" funcionišu, možda će shvatiti kako ova čudna bića uspeju da se sakriju naočigled svih.

© 2018 The New York Times


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.