UMETNOST I DIZAJN

Gubitak vida ne znači kraj slikanja: Kada nemaš ništa da izgubiš, to je neka vrsta nove slobode

Izložba koja prikazuje kako su se umetnici adaptirali na slabljenje vida
Serena Solomon
Datum: 16/07/2018

Gubitak vida ne znači kraj slikanja: Kada nemaš ništa da izgubiš, to je neka vrsta nove slobode

Serž Holerbah nastavlja da slika i pored degeneracije makule zbog koje mu se vid pogoršava od 1994. Fotografija: Vinsent Tulo za Njujork tajms

Pablo Pikaso verovatno nije mislio na degeneraciju makule kada je rekao: "Svako dete je umetnik. Problem je kako ostati umetnik kada odrastemo."

Ali ova izjava je istinita za Serža Holerbaha, 94-godišnjeg umetnika ruskog porekla sa Menhetna koji slika i pored gubitka vida izazvanog degeneracijom makule.

Procenjuje se da će do 2020. bolest pogoditi oko 200 miliona ljudi iz celog sveta – uglavnom će im oslabiti centralni vid i mnogi će pravno biti slepi iako će još ponešto moći da vide.

Kako je Holerbahov vid počeo da slabi 1994, njegov rad se prebacio sa realizma sa dozom ekspresionizma na nešto apstraktnije. Definisani oblici ustupili su mesto onim manje preciznim. Boje su sa prigušenih tonova prešle na jarke. Njegov rigidni perfekcionizam je popuštao kako mu je vid slabio, "kao kada vam u oči uđe voda posle plivanja", objasnio je.

"Postoji drugo detinjstvo", kaže Holerbah dok objašnjava kako su mu se slike promenile. "Biti razigran, nemati ništa da izgubiš. Kada nemaš ništa da izgubiš, to je neka vrsta nove slobode."

Dela umetnika pre i posle degeneracije makule, uključujući Holerbaha, Lenarda Andersona i Hedu Stern, u fokusu su izložbe "Postojanost vida" na Univerzitetu Sinsinati. Izložba koja traje do kraja jula istražuje raznovrsnost umetnika koji su svoje stilove adaptirali gubitku vida.

"Pozni radovi su predivni", kaže Brajan Šumaher, kustos izložbe. "Stoje samostalno kao održiva, legitimna i prelepa umetnička dela."

Jednog popodneva u svom studiju, Holerbah je približio plastičnu čašu licu. "Plava je, zar ne", zapitao se. Radio je na slici plaže. Dvoumio se dok je stavljao platno na sto kako bi naneo akrilnu boju tako da se ne razmaže. "Ne vidim baš šta radim", priznao je i dodao: "Pogledaću kasnije."

Među umetnicima čija su dela izložena je i Dejvid Levin čija je "Poslednja bitka" nedovršena zbog gubitka vida. Umesto detaljno naslikanih lica sa ranijih radova, okrenuo se siluetama i batalio detalje.

Više puta bi ugljem povlačio i onda brisao liniju dok se mučio sa novim ograničenjima, rekao je njegov sin Metju koji je gledao kako delo nastaje oko 2004. dok se vid njegovog oca pogoršavao.

Izložba je deo većeg projekta "Vid i umetnost" koji je finansirala Američka fondacija za borbu protiv degeneracije makule. "Dobro je da drugi umetnici znaju da ovakve stvari postoje kako se ne bi osećali izolovani", rekla je A'Dora Filips, direktorka projekta. "Postojanost vida" je dokaz da gubitak vida ne mora da znači i kraj umetničke karijere.

Vid Tomasa Sgurosa se tokom šest meseci 1992. brzo pogoršao i ponekad je razmišljao da se ubije, navodi se u katalogu izložbe. S vremenom je svoj proces slikanja adaptirao novim okolnostima i živeo je još 20 godina. Da bi stvorio seriju oniričnih horizonata prepunih ponoćnih boja "Pejzaži sećanja", radio je koristeći samolepljivu traku i lenjir a boje je birao tako što ih je ređao po istom redosledu kao i na paleti.

Kada je Vilijam Ton pravno proglašen slepim 1991, naslikao je toliko brodova, ptica i drveća da je nastavio tako služeći se "dodirom i instinktom", kaže Karl Litl, likovni kritičar koji ga je gledao kako slika 1997. Umesto četkica koristio je prste kako bi osetio šta stvara, a paletu je sveo na crnu i belu uz izvanredne gradacije.

Kada je degeneracija makule pogodila Lenarda Andersona početkom dvehiljaditih, linije njegovih dela su postale zamagljenije a detalja je bilo manje. Njegovo postepeno prihvatanje gubitka vida vidi se na velikoj slici u akrilu "Idylls 3" koja je predstavljena na izložbi. Sliku je počeo 1979. a završio ju je 2011, dugo pošto više nije mogao da razaznaje boje.

U prikazu serije "Idylls", pokojni likovni kritičar Hilton Krejmer je 2001. napisao: "U normalnijem umetničkom svetu od našeg, muzeji bi se utrkivali za čast da organizuju retrospektivu Andersonovog dela."

© 2018 The New York Times

Ovaj tekst objavljen je u novom broju Njujork tajmsa na srpskom jeziku, koji se dobija na poklon uz svaki primerak Nedeljnika od četvrtka, 12. jula.


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.