UMETNOST I DIZAJN

Fini finski muzej finske umetnosti

Muzej vredan 58 miliona dolara koji se finansira iz privatnog fonda otvoren je u avgustu, privukavši 10.000 posetilaca
Nina Sigal
Datum: 17/10/2018

Fini finski muzej finske umetnosti

"Amos Reks" je veliki podzemni prostor u Helsinkiju sa pet kupola. Fotografija: Vesa Laitinen za Njujork tajms

HELSINKI, Finska – Spisateljica Meg Volicer jednom prilikom je napisala da je Helsinki "mesto o kome niko ne razmišlja osim ako ne sluša Sibelijusa, ili leži na vrelim, mokrim daskama saune, ili jede činiju irvasa". Gradski zvaničnici sada žele da dodaju novu stavku toj listi: lepu umetnost.

Amos Reks, novi muzej savremene umetnosti, dobar je korak ka tom cilju. Muzej koji deluje kao da se fizički opire mestu na kome je postavljen, velikom podzemnom prostoru ispod pet kupola koje izbijaju na površinu trga Lasipalatsi u centru Helsinkija poput izokrenutih kratera ili vanzemaljskog pejzaža. Deca se penju na ove brežuljke, tinejdžeri voze skejt po njima a prolaznici prave selfije sa njima.

"To je i bila jedna od namera, da od njega napravimo igralište ali i novi gradski i kulturni prostor", rekao je Asmo Jaski, glavni arhitekta JKMM, firme koja je projektovala muzej.

Muzej vredan 58 miliona dolara koji se finansira iz privatnog fonda otvoren je u avgustu, privukavši 10.000 posetilaca. Muzej je otvoren manje od dve godine pošto je Gradsko veće Helsinkija odbacilo plan izgradnje 138 miliona dolara vrednog muzeja Gugenhajm duž gradske luke.

Zvaničnici, kao i stanovnici, bili su duboko podeljeni u pogledu tog predloga. Pristalice su tvrdile da bi muzej Gugenhajm podigao međunarodni rejting grada, dok su protivnici tvrdili da bi bilo bolje potrošiti sredstva na kulturne institucije koje će izlagati finske talente.

Finska ima bogatu tradiciju dizajna oličenu u arhitekti Alvaru Altu, dizajnerima Timu Sarpanevi i Tapiju Virkali, i Marimeku.

Posle prvobitne kontroverze, gradonačelnik Jan Vapavuri je rekao da su svi spustili loptu kako bi razmotrili kulturne prioritete grada.

"Gugenhajm je izazvao proces koji je doveo do prilično ozbiljnog razmišljanja značajnih ličnosti iz oblasti kulture koje su morale da razmotre svoju ulogu i mesto u današnjem svetu", rekao je gradonačelnik. "Pozitivna strana diskusije bila je da smo izašli sa obuhvatnijim razumevanjem značaja umetnosti i kulture po grad. Moguće je da bez diskusije na temu Gugenhajma ne bismo tako daleko napredovali."

Novac za izgradnju muzeja stigao je iz fondacije koju je ustanovio finski osnivač muzeja, Amos Anderson, novinski izdavač i mecena koji je preminuo 1961. a svoje bogatstvo zaveštao izgradnji Amos Anderson muzeja. Četiri godine posle njegove smrti, muzej je otvoren u njegovoj kući.

U potrazi za većim prostorom, muzej je izabrao Lasipalatsi, odnosno staklenu palatu, znamenitost finske funkcionalne arhitekture i dom zabavnog i tržnog centra sa art deko bioskopom "Bio Rex".

Studenti arhitekture osmislili su je 1936. kao privremenu lokaciju za Olimpijadu, posle koje bi bila srušena, ali je Lasipalatsi postala nacionalna znamenitost.

Privatna fondacija "Amos Reks" formirala je sa gradom kompaniju za nekretnine kako bi zajednički bili vlasnici kompleksa i izgradili novi muzej. Da bi sačuvale staru zgradu, arhitekte muzeja su raskopale centralni trg i otvorile 2.200 kvadratnih metara izložbenog prostora.

Za prvu izložbu, direktor muzeja Kaj Kartio je odlučio da naglasi međunarodne kustoske ambicije muzeja dovođenjem japanskog umetničkog kolektiva teamLab. Digitalna interaktivna instalacija "Massless" otvorena je do 6. januara.

"Amos Reks", čiji je naziv kombinacija imena osnivača muzeja i bioskopa, pomogao je u stvaranju neke vrste "muzejskog reda", udruživši se sa još tri obližnje gradske umetničke institucije – Kiasma muzej savremene umetnosti, Helsinški muzej i Kunsthalle Helsinki. "To je jedan veliki klaster koji smo okupili i gde se međusobno podržavamo", rekao je Kartio.

© 2018 The New York Times

Ovaj tekst objavljen je u novom broju Njujork tajmsa na srpskom jeziku, koji se dobija na poklon uz svaki primerak Nedeljnika od četvrtka, 11. oktobra. Digitalno izdanje dostupno je na Novinarnici.


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.